4. Amazonske kišne šume
flickr: Steve Jurvetson
Amazon je jedno od poslednjih netaknutih mesta na Zemlji. Duboke kišne šume su pluća naše planete gde pirane i ogromne zmije žive u miru milionima godina. A čovek ovde jedva da je kročio. Tako je zar ne?
Paaa, ne baš.
Drevne civilizacije Latinske Amerike su bile veoma vešte u prilagođavanju prirode. Osvajači iz Evrope nisu imali pojma da su ti “divljaci” koje su zatekli zapravo bili pravi inženjeri.
Ne samo što su preuređivali zemljište i pravili plodne terase, Inke i drugari su bili veoma uspešni u pripitomljavanju divljih biljaka koje su sadili širom Amazonskog basena.
Gradili su kanale i brane, imali razvijenu agrikulturu, ribnike. Postoje dokazi da su menjali čitave tokove ogromnih reka.
Zapravo čak 10 posto Amazona je prekriveno zemljom po imenu terra preta, koju su napravili ljudi. To vam je veličina Francuske čisto da znate.
3. Voće i povrće
flickr: keepon i
Od malena nas svi uče kako bi trebalo da jedemo voće i povrće zato što je ono sasvim prirodno i samim tim jelte zdravo. A u poslednje vreme nas još i plaše genetiski modifikovanim organizmima i drugim užasnim, veštačkim tvorevinama.
Ali šta ako vam kažemo da skoro sve što mislite da je potpuno prirodno, uopšte ne postoji u prirodi. Barem ne u takvom obliku. Super zdravi brokoli? Uopšte ne postoji u prirodi. Pogledajte i kukuruz:
E pa današnji kukuruz je posledica nekih 10.000 godina modifikacija trave iz Južne Amerike. Tačnije vrlo sporih genetskih mutacija za koje su se pobrinuli ljudi.
A kukuruz nije jedini. Pogledajte desno pravu bananu, odnosno kako je izgledala pre 6.500 godina i kako izgleda u prirodi.
Hoćete još primera?
Paradajz. Ovo desno je paradajz.
Ovaj levo je porastao zbog mutacije ćelija i nekontrolisanog rasta koji zapravo predstavlja kancer.
Evo prirodnog krastavca:
Nije vam dosta?
Prirodni bademi su bili toliko otrovni da bi vas ubili zbog visokog sadržaja cijanida skoro trenutno. Uzgajanjem su postali dosta jestivi. Iako i dalje imaju mali procenat ovog otrova.
2. Životinje
flickr: steven zolneczko
OK, možda su biljke malo promenjene, ali krava je krava. Ne baš. Evo brzog primera. Krave danas proizvode 61 posto više mleka nego pre samo 25 godina. Isto je i sa mesom. A zamislite kolika je tek razlika u odnosu na par stotina godina.
Još je očiglednije kada posmatrate piliće:
Ili ćurke:
1. Zemljotresi
flickr: UCL Mathematical and Physical Sciences
Dobro, možda smo malo promenili biljke i životinje, ali Zemlja je ostala netaknuta. Mislimo na samo srce Zemlje.
Možda. Ali smo uspeli da pokrenemo par zemljotresa. Malo više zapravo.
Recimo Uzbekistan je bio regija bez zemljotresa sve do trenutka kada su krenuli da vade naftu. Posle čega su počeli potresi. Tako se 1962. godine desio zemljotres magnitude 7.
Nije samo nafta kriva. Slične stvari se dešavaju i zbog vađenja vode, kao i istiskivanja gasa kontroverznom tehnologijom fracking. Recimo u Oklahomi je zemljotres snage 5.6 stepeni uništio nekoliko stambenih kuća upravo zbog toga.
Ovaj problem je toliko veliki da su seizmolozi morali da naprave sasvim novu mapu rizika od zemljotresa. I biće još gore…
U svakom slučaju kada vam neko kaže da je nešto sasvim prirodno samo mu se nasmejte u facu…
