4. Kvake
Ma zezate me? Mora da već tako nešto kažete na glas. Kvake verovatno postoje još iz vremena Antičke Grčke ili recimo Vavilona. Uostalom kako su otvarali vrata?
Moramo da vas razočaramo, ali kvake jednostavno nisu postojale sve do 1878. godine kada ih je izmislio Osbourn Dorsey koji je podneo patent za svoj izum. Ali čak ni tada ljudi nisu baš odmah shvatili da su one vrlo zgodne. Bilo je potrebno nekoliko decenija da se prošire pa su do tada stavljali drvene pregrade i gurali vrata.
Idemo dalje…
3. Standardno vreme
Zamislite da sutra u jednom trenutku svi, BAŠ SVI, satovi na svetu prestanu da rade. Da ne znate koliko je tačno sati. Ok, znali bismo da je pre podne, popodne ili noć, ali ne bismo znali kada se otvara pošta da podignemo keš koji smo zaradili na Limundu. Kad malo bolje razmislimo do večeri bi verovatno izbile demonstracije ili građanski rat.
E pa vidite, upravo tako su ljudi živeli do nedavno pošto je standardizovano vreme zaživelo tek 1880. godine.
Vekovima pre toga ljudi su gledali u Sunce i otprilike znali koliko je sati. Čak i kada su satovi izmišljeni oni su bili preskupi za obične ljude. A uz to i nisu bili baš previše tačni.
Inače, sve se promenilo kada se pojavila železnica. Odjednom je postalo bitno koliko je zaista sati. Ali tada su shvatili da je problem što svaki grad ima svoje vreme. Onda su Britanci 1847. godine izmislili vremenske zone i uveli malo reda u to vreme.
2. Supermarketi
Ako imate bar trideset i kusur godina možda se sećate da je na mestu gde se sada nalazi Maksi bila prodavnica u koju ste mogli da uđete ali nije baš izgledala kao sada. Zato što su se sve stvari nalazile iza pulta a prodavačica vam ih je uredno donosila.
Inače koncept samoposluge je izmišljen 1916. godine kada je vlasnik jedne prodavnice Clarence Saunders pomislio – "pa zašto sama ne bi uzela te uloške".
A onda je trebalo još sedamdesetak godina da se ovaj koncept zaista proširi po svetu. Ipak nije zgodno tražiti od bakice za kasom 3 pakovanja kondoma i lubrikant. Durex da. Sa ukusom mentola tako je. Ne, ne extra safe taj je za ana… ma nema veze.
1. Nacionalizam
Juan Carlos García Lorenzo
I onda je Car Lazar krenuo na turske prokletinje zbog Srba i nebeske Srbije! Samo vas čekamo. Ali vidite, nije bilo baš tako.
Recimo zato što nacionalizam uopšte nije postojao sve do kraja 18. veka. Zato što do tada zemlje zasnovane na nacijama uopšte nisu ni postojale. Pošto je i pojam nacije vrlo, vrlo problematičan zapravo, pogotovo u Evropi gde su se svi mešali sa svima i to vekovima. Nacija je politička kategorija i koncept koji počinje postepeno d sazreva u toku 18. veka sa Industrijskom revolucijom koja je omogućila masovniju proizvodnju i ubrzanje protoka robe i novca, a sa time i ljudi.
Naravno i do tada je postojala lojalnost, ljubav prema svojoj grudi zemlje. Ali ljudi su najčešće bili okupljeni oko svog vlastelina, crkve, grada ili plemena. Važan podatak koji ovo ilustruje je da prosečan Evropljanin sve do kraja 18. veka za čitavog svog život ne bi izašao iz kruga većeg od 30 kilometara od mesta svog rođenja. Onda kreću ekonomski i nacionalni pokreti u Evropi pa nastaje prva nacionalno (građanski) zasnovana država Francuska i prve se ujedinjuju iz pokrajina feudalnog tipa u nacionalne države Italija i Nemačka. Na Balkanu kreću ustanci i oslobađanje od Turaka.
U različitim krajevima Evrope je nastanak nacionalnih država imao različit karakter, najviše u zavisnosti od stepena ekonomskog razvoja. Dok je u Francuskoj nacionalna država imala striktno građanski karakter, na Balkanu je ona nastajala na etničkom karakteru.
Ono što bi trebalo da znate je da sve do tada a ni neko vreme kasnije, niko za sebe ne bi rekao da je pre svega SRBIN. Ili bilo koje druge nacionalnosti. Zato što takav pojam uopšte nije postojao. Ljudi su za sebe govorili da su Dalmatinci, Hercegovci Šumadinci ili već gde se ko našao. Primera radi, kada su Ivan Mažuranić i Vuk Karadžić zajedno putovali po srednjoj i južnoj Dalmaciji, na pitanje meštanima kojim jezikom govore, dobijali bi odgovor: "naškim", a zatim posle još malo insistiranja: "dalmatinskim". Treba li reći da su obojica bili nezadovoljni takvim odgovorom, jer su očekivali da čuju hrvatskim ili srpskim?
U proteklih vek i po, evoluirale se nama danas bliske i poznate identifikacije. Međutim, naše čukundede i čukunbabe su se identifikovale sasvim drugačije nego mi danas. Zato nemamo prava da na njih projektujemo savremene kategorije ako nam je zaista važno da razumemo i našu istoriju pa i sebe same danas. I zato bi zaista trebalo da se svi malo opuste, pogotovo na ovom Balkanu…
