4. Zato što jesu kreteni od samog početka
Zamislite uspešnu, moćnu i bogatu osobu? Verovatno ga zamišljate kao kretena koji misli samo o sebi i koga baš briga za sve oko sebe.
E pa to nije slučajno.
Naučnici sa Univerziteta Ohajo su otkrili da će u grupi ljudi ulogu vođe po pravilu preuzeti oni koji imaju visoko mišljenje o sebi. Što ima i smisla, kada su već tako sjajni oni će i očekivati da i drugi misle isto to. Ali pazite dalje. Upravo to samopouzdanje će doprineti da ogromna većina ljudi zaista i poveruje da su oni bogom dane vođe i prihvatiće njihovo nametanje. Čak i kada to uopšte nije zasluženo i čak i kada su te vođe zapravo totalni idioti.
Dakle, naučno je dokazano da egoisti i narcisi koji misle da su bolji od drugih imaju ogromnu društvenu prednost u samom startu.
Takođe, ovakve ličnosti će zaista i biti uspešni u liderskom pokušaju. Pošto im dobro ide da ubede ljude u ono što oni misle. Ali samo na kratko vreme. Ipak, posle nekog vremena ukoliko ne bude rezultata, svi će to shvatiti. Ali obično tada bude kasno pošto su se kreteni već izborili za svoje pozicije.
3. Zato što moć i laganje idu zajedno
Po nekim procenama sasvim prosečna osoba će u toku dana izreći 6 laži. Ili neistina. Ili bar prećutati istinu. Zapravo, naučnici smatraju da je laganje toliko značajno za našu kulturu da predstavlja važan korak u razvoju beba.
A sada zamislite koliko laži je potrebno da izgovorite kada ste neko ko po ceo dan komunicira sa drugim ljudima i dogovara razne stvari. I pogotovo kada od tebe zavise drugi ljudi. Da, mislimo na direktore, političare, šalteruše.
Istraživači sa Univerziteta Columbia su sproveli mali eksperiment.
Ispitanike su podelili u dve grupe: jedni su izigravali vođe a drugi njihove podređene.
Vođe su dobile velike kancelarije, a oni ispod njih male sobe bez prozora.
I onda su stavljeni u situaciju da lažu oko novčanice od 100 dolara.
Naučnici su se šokirali da su ispitanici iz grupe vođa mnogo bolje lagali da nisu ukrali novčanicu, dok su oni drugi bili pod stresom, zamuckivali i odavali utisak krivice.
I pritom ne zaboravite da se radi o eksperimentu, ti ljudi NISU pravi direktori.
Ima još gori deo. Primećeno je i zadovoljstvo u grupi vođa prilikom laganja i varanja.
Dakle to što su dobili malo moći je učinilo da oni smatraju da se moral ne odnosi na njih.
Što vodi do:
2. Moć i licemerje su povezani
I to u našem mozgu. Zbog čega uopšte nije čudno što direktori uživaju u raskošu dok maltretiraju svoje zaposlene zbog toga što troše više toalet papira. Ili što neki kradu a javno se predstavljaju kao spasioci. I slično, jasna vam je poenta…
Istraživači sa Univerziteta Tilburg iz Holandije su u eksperimentu dokazali kako naš mozak ima dvostruke standarde.
Tako su ponovo dodelili različite uloge ispitanicima. Ali nisu moralni ništa da rade, samo je trebalo da zamisle da su moćni i kasnije odgovore na pitanja o ponašanju. I samim tim što im je neko REKAO da su važni i bitni, bilo je dovoljno da nekoliko sati kasnije poprilično fleksibilno dožive društvene norme. Kada to kažemo mislimo – bili su spremni da prilagode pravila u svoju korist i na štetu drugih.
Eksperiment je otkrio i drugu stranu. Ljudi kojima je saopšteno da nemaju moć su više sumnjali u sebe i svoje sposobnosti. I samim tim, više verovali onima koji već imaju moć.
Što bi rekli – kako te kolekva zaljulja tako te lopata zakopa.
1. Uspeh će te zaslepeti
Znamo da uspeh može da malo zaludi ljude. Ali pazite ovo.
Moć, uspeh i slava će učiniti da mislite kako ste nepobedivi.
Naučnici sa Stanforda su ustanovili kako je čak i kratkotrajan uspeh dovoljan da ljudi potpuno izgube kompas. Da recimo precenjuju svoje znanje i sposobnosti.
Takođe, moć i će učiniti da ljudi svet vide pozitivnijim nego što jeste zbog čega su spremni na ogromne rizike.
Što sve ukazuje sasvim jasno da su svi oni uglavnom samozadovoljni imbecili koji donose iracionalne i često glupe odluke. A svi ostali ih slepo prate misleći da nisu dovoljno vredni.
Sad vam je sve jasno…
