4. Nukleaarni rat generala MacArthura
General Douglas MacArthur je bio jedan od heroja Drugog svetskog rata. I jedan od najvećih morona u vojsci ikada.
Posle pobede Saveznika u Drugom svetskom ratu već u junu 1950. godine dobio je novi važan zadatak. Predvodio je snage Ujedinjenih nacija koje su pomagale odbranu Južne Koreje od invazije komunista iz Severne Koreje.
Do sredine septembra uspeli su da povrate teritorije Južne Koreje i krenuli ka Severu. Onda su se Kinezi malo iznervirali pa su poslali još snaga kao podršku Severnokorejcima.
Pa je MacArthur shvatio da mu preostaje samo jedno – da izbombarduje Kineze nuklearkama za sve pare. Čak je uspeo i da dobije odobrenje Generalštaba za upotrebu nuklearnog oružja bez odobrenja predsednika SAD.
I taman kad je isplanirao da baci oko 50 nuklearki na Kinu, predsednik Truman je saznao za sve i rekao mu da malo iskulira. A onda je ludi general pokušao da organizuje pobunu u vojsci protiv predsednika lično. Tada je već dobio otkaz i vraćen je za Ameriku.
A da se desio rat…
Ništa ne bi bilo isto, zato što bi upotreba nuklearnog oružja postala sasvim uobičajena u lokalnim sukobima. Neko vas iznervira, krknete nuklearku. A to ne bi bilo baš dobro. Umesto toga nuklearno naoružanje je ostalo samo kao pretnja koja nadamo se nikada neće biti upotrebljena.
3. Napad na Hitlera
Kao što sigurno znate Drugi Svetski rat je počeo kada je Hitler izvršio invaziju na Poljsku 1939. godine. Završio se posle kapitulacije Nemačke i njenih saveznika 1945. godine. Za tih 6 godina ubijeno je 60 miliona ljudi, dok je 100 miliona raseljeno i izbeglo.
A sada zamislite da smo sve to nekako izbegli. To je moglo da se spreči da su Nacisti zaustavljeni na vreme. Recimo već 1938. godine kada je Hitler baš planirao da preotme deo teritorije na zapadu Češke gde su živeli većinom Nemci.
Hitler je i tada hteo rat. Ali su ga Francuska i Engleska odvele na grupnu terapiju za kontrolu besa i zaustavile. Zapravo poklonili su mu teritoriju uz čvrsto obećanje da će se smiriti posle toga.
A da se desio rat…
Da je rat odmah počeo možda bi to zapravo bilo bolje. U tom trenutku nemačka vojska uopšte nije bila spremna za sukob sa Francuskom i Engleskom. Nisu imali dovoljno naoružanja ni zaliha, nisu prošli vojni trening a nisu baš bili ni motivisani.
Tako da bi Hitler verovatno započeo rat i vrlo brzo dobio po nosu od ostatka Evrope posle par meseci. Kraj priče.
2. Američka invazija na Kanadu
Da, dobro ste pročitali. Iako su danas najbolji ortaci u kraju Amerika i Kanada su imali svoje trenutke. Zapravo, Amerika je razvila plan za odbranu od Britanaca. Sa kojima su do 1902. godine već dva puta ratovali i koji im izgleda nikada nisu oprostili neveru i tu Deklaraciju o nezavisnosti. A i Bostonska čajanka je bio pravi prst u oko.
Dakle sve počinje 1937. godine kada su neke priče ukazivale da je britanski Kralj Edvard Osmi simpatizer Nacista. Onda se desilo nešto još čudnije pa je 1936. godine Kralj abdicirao kako bi se oženio domaćicom Wallis Simpson. Gospođom vrlo bliskom Hitleru inače.
Pa su onda američki generali shvatili da je vrag odneo šalu i da bi trebalo da naprave plan za neke malo verovatne situacije. Recimo da moraju u rat sa Ujedinjenom Kraljevstvom i svim zemljama Komonvelta. Dakle i Kanadom.
A da se desio rat…
War Plan Red podrazumevao je potpunu kopnenu invaziju na Kanadu. kako bi odbranili kontinent. Što bi se i dogodilo. Luda priča? Ne koliko činjenica da su i Kanađani imali svoj plan za invaziju na SAD. Ali brzo su odustali od njega i otišli da čiste sneg grtalicom.
1. Operacija NEMOGUĆE!
Kako se Drugi svetski rat približavao kraju bilo je sve jasnije da će SAD i SSSR završiti kao dve najveće svetske sile u posleratnom periodu. Što se nije baš dopalo ljudima sa zapada. Uglavnom zato što su Staljina smatrali podjednako ludim i opasnim kao Hitlerom. I nisu bili daleko od istine, pošto je SSSR i pre kraja rata prisvojila ceo istok Evrope praktično smatrajući Istočni blok svojim kolonijama. Zbog čega i danas Česi, Poljaci, Slovaci, Mađari i drugi narodi istočne Evrope nisu baš preveliki simpatizeri Rusije i Rusa.
Ali SSSR je tada imao najveću armiju u istoriji. A Staljin i njegovi generali nisu imali nikakav problem sa tim da bi mogli da izgube još koji milion vojnika.
Pa, ko bi se onda njima suprodstavio?
Čerčil recimo. Koji je među prvima shvatio opasnost koju predstavlja SSSR. Mislio je da će Staljin osvojiti celu Evropu ako ga ne zaustave. I onda je sa svojim ljudima napravio plan napada na Sovjete. Operaciju Nemoguće!
Ali njegovi ljudi su shvatili da bi operacija bila zaista nemoguća. Zato što je Sovjetskih vojnika bilo duplo više. I to ako bi uračunali 100.000 nemačkih ratnih zarobljenika koje bi naoružali i poslali u novi rat protiv Sovjeta.
A da se desio rat…
Ni ne smemo da zamislimo šta bi bilo. Ali vrlo verovatno ne bi dobro prošlo. Zato što je SSSR zaista teško osvojiti. Ima ih jako mnogo a zemlja je jako velika. I često veoma hladna..
Tako da bi se na kraju završilo tako što bi Staljin ZAISTA osvojio celu Evropu. A to niko nije hteo da vidi pa su Amerikanci rekli Čerčilu da ne luduje.
