4. Ko je pomagao Srbiji u Prvom svetskom ratu?
Mit koji je zapravo prilično nov kaže da je Rusija bukvalno spasila Srbiju u Prvom svetskom ratu. I ne samo to nego da je ruski car Nikolaj II uslovio Francusku da pošalje pomoć Srbiji.
Ali da ste pitali pradedu Solunca ili ovu trojicu mladića sa slike gore verovatno bi se prekrstili i rekli – Bog s tobom dete.
Krenimo redom i zapitajmo logična pitanja.
Ako je sve tako kao što vas uveravaju moderni mediji i „eksperti“, zašto se Srbija tada nije zahvalila onima koji su joj toliko pomogli?
Pa, zapravo jeste.
Eno ga veliki spomenik zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu. Ali odmah pored je i spomenik zahvalnosti Rusiji koji su, vidite, podigli tek 2015. godine. Pošto su jelte 2015. bolje znali nego 1918. kome bi trebalo da Srbi budu zahvalni za pomoć u Prvom svetskom ratu.
A da li je Car Nikolaj počasni građanin Beograda i nosilac nekog srpskog odlikovanja?
Paaaaa, ne baš.
A da li znate ko jeste počasni građanin Beograda?
Franše d’Epere, i to još od pre 100 godina.
>>> Test: Koliko poznaješ Prvi svetski rat?
Takođe, srpska deca su prevožena u Francusku a ne u Rusiju i tamo školovana godinama o trošku Francuske. I ne samo to već je francuska a ne ruska vojska ratovala rame uz rame sa srpskom na istom frontu i u istim rovovima. Postoje brojni dokumenti koji to nesumnjivo potvrđuju.
Naši preci koji su prešli peške preko Albanije i proveli mladost u Francuskoj ili probijali Solunski front su upravo zato podigli spomenik zahvalnosti Francuskoj, a ne Rusiji i time rekli sve što ima da se kaže. I verujte, oni su bili daleko pozvaniji da ocene ko im je pomogao nego naši revizionisti iz 2015. godine.
Zapravo, Srbija danas je verovatno jedina zemlja na svetu gde se patriotizam meri ljubavlju prema DRUGOJ državi.
3. Mileva Marić je pisala umesto Ajnštajna
Teorija (zavere) kaže da je Ajnštajn bio tip sasvim osrednjih sposobnosti i da sve zasluge za njegova otkrića pripadaju njegovoj prvoj supruzi Milevi Marić. Srpkinji iz Novog Sada. Ona je zapravo bila vizionar i ona je znala matematiku, a ne tamo neki Ajnštajn. Da nije bilo nje, Ajnštajn bi proveo život za šalterom Patentnog zavoda kao beznačajni ćata. Ali lukav je bio Albert, pa je razvio pakleni plan kako da unovči tuđe talente i preko njenih leđa dođe do Nobelove nagrade, a zatim utekne sa parama u nepoznatom pravcu.
Sigurno ste čuli varijaciju na ovu temu koja je postala još jedno opšte mesto uz geopolitiku, fudbal i tenis i neizbežna po slavama i svadbama.
Zapadnjak prevario srBkinju!
Ali opet, nakon njihovog ne baš srećnog razdvajanja 1914. Ajnštajn je još preko četrdeset godina nastavio da stvara i otkriva nove značajne naučne radove.
Mileva sa druge strane – ništa.
Nije napisala ni jedan rad, niti objavila ijednu formulu. Zapravo, Mileva iako jeste studirala u Švajcarskoj što je samo po sebi ogroman uspeh za devojku iz Novog Sada u to doba, nije bila naš najbolji student. Imala je ozbiljne probleme sa polaganjem nekih ispita i postoje brojni dokazi za to. Ajnštajn i ona su na kraju imali toliko loš odnos da su potpisali ugovor koji reguliše njihovu komunikaciju.
>>> Test: Da li si pravi Srbin?
Ipak, prosečan Srbenda verovatno misli da joj je Albert ogadio matematiku, pa nije htela da se podseća na njega. Nije poznato kako je i odakle Ajnštajn nastavio sa uspešnim otkrićima bez Mileve. Ali koga zanimaju činjenice. Zato je pravi trenutak da se pređe na ozbiljnije teme kao što je… Kosovska bitka!
2. Mit o Kosovskoj bici
Naime, car Lazar je izmerio sile i svetinje i odlučio u ime svih Srba da zajedno izvrše kolektivno samoubistvo na Kosovu polju. Zatim su praktično svi izginuli ostvarivši do tada u istoriji nezabeleženu pobedu. Sasvim logično, a kako drugačije.
Ovu verziju svi znamo, jer je to verzija koja se poslednjih decenija citira, ponavlja i mitologizuje.
Stvarnost je uglavnom složenija od poetskog nadahnuća nacionalističkih pesnika, pa tako o Kosovskoj bici postoje i činjenice koje se namerno zaboravljaju.
Recimo, Car Lazar nije bio car.
Formalno-pravno, u tom trenutku Srbija uopšte nije postojala kao jedinstvena država, jer nije postojao srpski monarh.
Dakle, knez Lazar nije predstavljao Srbiju, već samog sebe i svoj (relativno mali) feudalni posed.
Iz istog razloga, svaki od većeg broja feudalnih gospodara uključenih u bitku je imao ravnopravnu ulogu.
>>> Test: Koliko gradova Srbije možeš da prepoznaš na slikama?
Ne postoji dokumentarna potvrda bilo kakvih Lazarevih odluka i razmišljanja vezanih za Kosovsku bitku (iz današnje potpuno pogrešne perspektive stvara se iluzija kao da je sve vreme diktirao misli u diktatofon pa znamo svaki njegov citat).
A sve to znači da ne postoji nikakav “kosovski zavet” i da je izmišljen u moderno doba, odnosno 20. veku.
Ni to nije sve.
Na turskoj strani su učestvovali i pojedini hrišćani od kojih neki i sa prostora nekadašnjeg srpskog carstva. Na “našoj” strani su učestvovali: Srbi, Hrvati, Bosanci, Albanci, Nemci, Mađari.
Rođeni sin kneza Lazara učestvovao u jednoj kasnijoj bici na strani sultana Bajazita koji je ubio njegovog oca na Kosovu i zabeleženo je da su se on i njegova vojska (dakle, despot Stefan i srpska vojska), posebno istakli u Bajazitovoj službi.
Dakle, po današnjem preovlađujućem shvatanju, sin kneza Lazara je nikad veći izdajnik “kosovskog zaveta”!
Ali ima još i ovo će vas zaboleti ako ste emotivni po pitanju Kosova.
Vuk Branković nije izdao nikoga, nego je čak jedini imao uspeha u celoj bici i odneo pobedu na svom krilu. U turskim arhivama čak piše da su oni u stvari izgubili Bitku na Kosovu i to pre svega zahvaljujući upravo Vuku Brankoviću.
A Miloš Obilić, sigurno se pitate?
Verovatno niste znali ali svi značajni učesnici bitke imaju svoju verziju priče. U Albanskim školama deca uče kako je Murata ubio albanski heroj Mileš Kopilići. Albanci su zaista učestvovali i borili se protiv Turaka i to je istorijska činjenica. Mađari imaju priču da je heroj njihov Mikloš.
Ali po svemu sudeći Obilić nije bio ni Srbin, ni Albanac, ni Mađar.
Već verovatno nije ni postojao. Vidite, ne postoji ni jedno jedino verodostojno i nedvosmisleno svedočanstvo u istorijskim izvorima o Milošu Obiliću. A Murat nije sedeo u šatoru nego je bio na konju gde je i poginuo. I tako zaista i piše u istorijskim arhivama.
1. Amerika mrzi Srbiju
flickr:Giuseppe Milo
Mit kaže da Amerika i Amerikanci jednostavno mrze Srbiju. Očima ne mogu da nas vide, a sa druge strane obožavaju sve naše neprijatelje. Ali umesto medija i nekih političara koji bi voleli da vi tako mislite, možda bi trebalo da pogledamo istorijske činjenice.
Recimo najveća srpska dijaspora je, zamislite samo, u Americi. Tamo živi čak milion Amerikanaca koji sa ponosom ističu svoje srpsko američko poreklo.
Zanimljivo je da je prvi Srbin koji se doselio u Ameriku bio Đorđe Šagić i to daleke 1814. godine. On je bio istaknuti borac za nezavisnost Teksasa i Novog Meksika, direktor carine, američki sudija i osnivač prvih srpskih organizacija i crkava u Kaliforniji. Među Srbima u Americi bilo je devet kongresmena, šest dobitnika Oskara, četiri dobitnika Pulicerove nagrade i na hiljade heroja američke vojske.
Bili su i Nikola Tesla i Mihajlo Pupin, koji ne bi uradili sve što jesu da nije bilo Amerike.
Inače, ekonomska saradnja i zvanične veze Amerike i Srbije počinje daleke 1881. godine, a Srbija i danas uživa povlašćeni bescarinski izvoz u SAD za oko 5.000 proizvoda.
Prvog ambasadora SAD dočekao je kralj Milan a na dvoru je u čast uvaženog diplomate svirala pesma “Hail Columbia”.
Ni to nije sve.
Amerika je posvećeno pomagala Srbiju tokom Prvog svetskog rata, pa je Vlada SAD svakog meseca slala pomoć od milion dolara.
Na četvrtu godišnjicu austrougarske objave rata Srbiji – 28. jula 1918. – na svim javnim institucijama u Americi, uključujući i Belu kuću je istaknuta srpska zastava i proglašen je Srpski dan.
Mislite da se to promenilo u moderno doba?
Zapravo nije.
Posle 2000. godine Amerika je ubedljivo najveći donator. U periodu od 2000. do 2013. poklonili su Srbiji 643.2 miliona dolara bespovratne pomoći, što skoro duplo više od drugog donatora.
Koji je kao što verovatno mislite Rus… ne nije Rusija već Nemačka, a onda slede Švedska i Italija.
A od Rusije? Neverovatno, ali od Rusije nismo dobili praktično ništa. Građani su uvereni da našoj zemlji najviše para poklanja Rusija, ali istina je sasvim drugačija. Iz Moskve u Beograd stižu isključivo pozajmice, dok je za donacije zadužena EU, pisao je Blic 2014. godine.
I na kraju, mora da ste i vi čuli da su Srbi najstariji narod na svetu? Ovde kliknite i saznajte da li je to istina.
