4. Sodoma i Gomora
Većina desničara, zadrtih vernika i homofoba rado će se pozvati na priču o Sodomi i Gomori, drevnim gradovima koje je Bog uništio zbog – homoseksualnosti.
Priča je toliko poznata da se Sodoma i Gomora danas koriste kao metafora za svako razvratno ponašanje, a Hrišćani će se rado pozvati na ovu priču kada kritikuju prava gej osoba.
Ali, na njihovu veliku žalost, u Bibliji ne postoji deo u kome Bog uništava stanovnike ovih ili bilo kojih gradova zato što su gej. Da, uništava ih zato što su grešnici i to konkretno zato što pokazuju mržnju prema strancima, a ne pokazuju saosećanje za slabe i siromašne. Ne znamo za vas, ali nama to zvuči kao da opisuju upravo one koji osuđuju gejeve.
3. Sedam smrtnih grehova
Čak i da niste veliki vernik sigurno znate za tih sedam smrtnih grehova koje Bog ne oprašta baš tako lako. To su: gordost, pohlepa, požuda, zavist, neumerenost u jelu i piću, gnev i lenjost.
Svi znamo za njih. Ali u Bibliji ih nećete pronaći.
Naravno, sve te stvari spadaju u problematično ljudsko ponašanje, a takvih je priča u Bibliji i više nego dovoljno. Ali lista kao takva u Bibliji se nigde ne spominje.
Koncept je zapravo smišljen u srednjem veku kako bi crkva lakše kategorizovala sve vaše grehe. Ali i da se rezimira ono najvažnije.
Lista je smišljena u vreme pape Grgura I, koji je samo hteo da pojednostavi stvari za običan narod koji nije imao Bibliju u kući. A verovatno nije znao ni da čita u to vreme. Posle Danteove “Božanstvene komedije” u kojoj je pakao podelen na sedam krugova sve je postalo opšte mesto. Inače, ni toga nema u Bibliji.
2. Marija Magdalena
Marija Magdalena je bila pratilja Isusa Hrista. A uz to i grešnica u mladosti, ali je Isus izbavio od greha, posle čega postaje njegova učenica.
Mnogi su verovali da je Isus upravo nju najviše voleo zbog čega su započele i teorije zavere da su se venčali i imali decu. Čuli ste za Da Vinčijev Kod verovatno?
Ali ima tu par sitnica koje bi trebalo da znate. Priče o tome da je ona bila grešnica, tačnije prostitutka, koju je spasao Isus jednostavno nema u Bibliji.
Ukratko, pojavljuje se u Bibliji kao jedna od njegovih sledbenica i to je sve.
Svi mitovi oko nje uglavnom dolaze zabunom, jer Biblija je prepuna likova imena Marija. Neke su mu kuvale, druge su bile prostitutke kojima je Isus opraštao. Crkva je u srednjem veku odlučila da je Marija previše, da to zbunjuje ljude i da je vreme da sve te Marije spoje u jednu osobu.
I tako se zadžao mit do danas. Čak je Katolička crkva 1969. crkva odlučila da ispravi tu greškicu, ali bilo je prekasno. A i koga zanimaju činjenice…
1. Sotona
Sotona je prvi anđeo i bio je jedan od božjih miljenika, ali onda je odlučio da se pobuni, posle čega je proteran sa Zemlje. Onda postaje Princ tame i glavni neprijatelj ljudi. Sudeći po tome koliko se često spominje u svakodnevnom životu, pomislili biste da taj nevaljalac ima veliku ulogu u Bibliji.
Pa, ne baš.
Za početak važno je naglasiti da se reference na Sotonu vrlo često ne odnose na jednog lika niti taj lik ima jednu jasnu ulogu.
Recimo zmija u rajskom vrtu koja je Adamu i Evi podvalila jabuku nije Sotona u obliku zmije već samo jedna prilično nevalja zmija. Uz to, reč “sotona” u Starom zavetu često se odnosi na neprijatelje, a ne konkretno biće.
Da stvar bude čudnija, Sotona se ne pojavljuje često, a kad se i pojavi, nije nužno zla i lažljiva osoba. Ponekad je jedan od anđela koji Bogu pomažu da donese važnu odluku. Na primer u Knjizi o Jovu, Sotona Bogu kaže da Jov ne bi bio toliko pravedan kada bi mu se oduzelo bogatstvo i porodica. Bog posluša savet i to je to.
A ponekad su opisi pomalo kao iz Igre prestola.
Recimo u Otkrovenju pojavljuje se kao general u borbi protiv Boga. “I zbačen bi zmaj onaj veliki, stara zmija, koja se zove đavao i sotona, koji zavodi sav svet, zbačen bi na zemlju, i anđeli njegovi zbačeni biše s njim.”
Dakle, zmaj. U pitanju je zmaj. Pošto se u celoj knjizi skoro nigde ne spominje, na kraju kaže da je u pitanju – zmaj!
