4. Izbegli smo nuklearni rat za dlaku
Pre tridesetak godina bukvalno ceo svet je bio na ivici nuklearne katastrofe. Koja bi verovatno uništila našu civilizaciju. Da sve bude još gore, većina ljudi nikada nije saznala za to. Ali jedan hrabar čovek je imao hrabrosti da je spreči.
Evo njegove priče.
Bilo je jutro 26. septembra 1983. godine kada je sovjetski sistem za rano upozoravanje uočio rakete koje poleću iz Amerike. Upalili su se alarmi i crvena svetla. Na dužnosti je bio oficir Stanislav Petrov.
Jadni Stanislav je odmah shvatio da je u njegovim rukama budućnost čitavog sveta. Po protokolu, trebalo je da aktivira uzbunu i odmah pokrene kontranapad.
"Sirene su urlale, a ja sam samo sedeo nekoliko sekundi gledajući u veliko crveno dugme na kome je pisalo LANSIRAJ", kaže Stanislav objašnjavajući da mu je sistem nesumnjivo pokazivao da je Amerika otpočela nuklearni napad i da su rakete već u vazduhu.
Ali sovjetski vojnik se oglušio o pravila, isključio alarm i napravio se lud.
Iako je bilo potpuno jasno da je u pitanju napad na Sovjetski Savez, prekaljeni vojnik je imao čudan osećaj u stomaku. Intuicija mu je govorila da zaista ne bi trebalo da lansira rakete i upozori nadležne. E pa vidite, Stanislav je bio u pravu. Upozorenje je bilo lažno, odnosno radari su pogrešili. Nekako su odbljesak sunca pobrkali sa raketama.
Umesto uzbune, pozvao je centralu malo kasnije i prijavio kvar. Dvadeset minuta posle toga shvatio je da rakete nisu pale na Mosku i da je sve ok. A onda i doživeo potpuni nervni slom. Ali kako i ne bi.
Sovjeti su ga kaznili zbog nepoštovanja protokola, a Stanislav je 10 godina ćutao o svemu da bi tek 1993. svet čuo za njega.
Slična situacija se dogodila i sa druge strane Atlantika kada se jednom prilikom za vreme hladnog rata oglasio identični alarm. Ipak, inženjeri su brzo shvatili da je medved pokidao neke žice. Koje su očigledno ležale nezaštićene pored silosa sa nuklearnim raketama. Inače, strateški bombarderi su već bili na pisti, spremni da polete i uzvrate udarac.
3. Operacija Voltura
Početkom pedesetih godina, Francuska Indokina je bila leglo gerilskih vojnika, koji su pod patronatom istočnog bloka hteli da na silu dođu na vlast.
A to je značilo da su Francuzi morali da pošalju svoje vojnike u daleku Aziju gde su se borili u ne baš finom ambijentu. A takvi projekti su obično osuđeni na propast. Recimo zato što si hiljadama kilometara od kuće, na njihovoj si teritoriji i tvoji vojnici nisu baš toliko motivisani.
Posle 17 godina sukoba desilo se da je 17 francuskih bataljona ostalo okruženo neprijateljima. To ne bi bilo strašno da pobunjenici nisu imali moćno oružje, uključujući i protivavionske rakete. U prašumi. Što znači da je i pomoć iz vazduha bila praktično nemoguća.
A onda su Francuzi pozvali Amere sa genijalnom idejom. Zvala se Operacija Voltura. I podrazumevala je da te proklete komunjare izrokaju sa tri nuklearke.
Francuzi su toliko bili oduševljeni idejom da su poslali svoje najvažnije generale u Vašington da nagovore Amerikance da ih podrže. Generali dve vojske su razradili plan i izložili ga predsedniku Ajzenhaueru. On se malo dvoumio ali je na kraju rekao – ok, ako se Englezi slože, ja sam za.
Onda su pozvali Čerčila koji im je rekao da bi svi zajedno nisu normalni. Otprilike. U svakom slučaju Englezi su ih otkačili i odmah stavili veto na ceo plan.
Što je totalno ok, pošto bi u suprotnom korišćenje nuklearnog oružja postalo uobičajena praksa kod lokalnih sukoba. A to ne bi bilo dobro…
2. Sovjeti i Ameri zajedno na Mesec
Šezdesete godine je obeležila svemirska trka između SAD i Sovjetskog Saveza. Rusi su prvi poslali čoveka u svemir, dok su Ameri prvi stigli na Mesec.
E pa sve je moglo da bude i malo drugačije. Ali nije.
Evo kako.
Američki predsednik Džon Kenedi je predložio Sovjetima da zajedno pošalju astronaute na Mesec. Stvar je u tome da je NASA trošila ogromne količine novca kako bi pre Sovjeta poslali prvog čoveka na Mesec. I zato je Kennedy predložio da to urade zajedno, kako bi smanjili troškove.
Sovjeti su odbili nekoliko puta predlog. I to po svemu sudeći zato što nisu hteli da Amerikancima otkriju svoje karte, odnosno nisu smeli da pokažu koliko zaostaju u razvoju tehnologije u tom trenutku. Kennedy je ipak insistirao.
A onda je Hruščov shvatio da bi to pomoglo da se malo popusti napetost Hladnog rata.
I u danu kada je hteo da obavesti Amerikance da pristaje, Kenedi je ubijen pa je sve palo u vodu.
1. Kubanska kriza
Kada ovaj svet nije završio u nuklearnom pepelu za tih 13 dana verovatno nikada neće. Sve se dešavalo u oktobru 1962. godine.
Kriza je počela kada su Amerikanci pokušali invaziju na Kubu u Zalivu svinja. Bez uspeha. Kao reakciju na to, sovjetski lider Nikita Hruščov se sa Kubom dogovorio da rasporede nuklearne projektile na njihovoj teritoriji.
Američki špijunski avioni su brzo snimili infrastrukturu za balističke rakete nadomak Amerike. Zbog čega su postavili pomorsku blokadu oko Kube kako bi sprečili isporuku nuklearnog oružja.
Čak 13 dana svet je bio na samoj ivici nuklearnog rata. Kenedi i Hruščov su se na kraju dogovorili da Amerikanci odustanu od invazije na Kubu, dok su se Sovjeti obavezali da povuku rakete. To je bio javni dogovor. Tajni dogovor je bio i da Amerikanci sklone svoje rakete iz Italije i Turske, ali to je otkriveno mnogo kasnije.
Nego zašto vam sve ovo pričamo? Pa zato što je hladni rat ponovo počeo. Rusi šalju avione oko Evrope, NATO ih presreće, napetost raste. A na nama je da učimo iz istorije i za promenu, jednom odaberemo pravu stranu.
