Slučaj trovanja Sergeja i Julije Skripal u Britaniji ponovo je pokrenuo priče o nervnim otrovima i posebno najopasnijim od svih – novičokom.
Tajanstveno hemijsko oružje napravljeno je u Sovjetskom Savezu, a njegovu proizvodnju Rusija je zvanično prekinula devedesetih pod Borisom Jeljcinom.
Ali, 30 godina pre trovanja Skripalovih u Rusiji je novičokom slučajno otrovan naučnik koji je radio na njegovom razvoju.
I priča je poprilično čudna.
Andrej Željeznjakov je 1987. zbog tehničkog kvara u laboratoriji bio izložen najsmrtonosnijem nervnom otrovu na svetu. “Pojavili su mi se krugovi pred očima: crveni i narandžasti. Zvonjava u ušima, zadržao sam dah. I osećaj straha: kao da će se nešto dogoditi. Seo sam na stolicu i rekao ljudima: Sredilo me”, opisao je Željeznjakov u intervjuu za ruske novine Novoje Vremja.
Preživeo je trovanje, ali umro od posledica pet godina kasnije. Do 1992. godine vrlo mala doza otrova uništila mu je nerve, imao je epilepsiju, cirozu jetre, hepatitis.
Manje od godinu dana nakon što je dao intervju umro je od moždanog udara, sam, izolovan i ogorčen ravnodušnošću nadređenih i medija, piše Guardian.
Željeznjakov je obraćanjem medijima zapravo pomogao u razotkrivanju super-tajnog programa hemijskog oružja koji nikada nije prekinut i pored Američko-sovjetskog sporazuma o hemijskom oružju, dogovorenom između Mihaila Gorbačova i Džordža Buša, kojim su se obavezali na prekid proizvodnje takvog oružja.
Željeznjakov nikad nije procesuiran, možda upravo zato što je bio smrtno bolestan.
Drugi ruski naučnik, koji je takođe radio na programu i koji je potvrdio postojanje ovog otrova, Vil Mirzajanov, završio je na sudu zbog odavanja državne tajne, ali je na kraju oslobođen, dobrim delom zbog pritiska Nemačke i Amerike.
Po dolasku Vladimira na Putina na vlast 2000. Mirzajanov je pobegao u Ameriku, gde i danas živi.
Inače, Novičok je napravljen kako bi se zavarale međunarodne inspekcije.
Ovaj otrov je binarni agens, odnosno proizvodi se od dve hemikalije koje pojedinačno imaju legalnu primenu kao pesticidi i veštačka đubriva, što je omogućilo Sovjetima da ih proizvode bez izazivanja sumnje.
Još jedan Rus blisko upoznat sa programom, aktivista Lev Fedorov, tvrdi da Željeznjakov nije bio jedina žrtva otrova. Još jedan naučnik sa instituta, L.A. Lipasov, umro je “u vezi s razvojem modernih tipova hemijskog oružja”, rekao je za Guardian Fedorov.
Druge moguće žrtve su ruski bankarski oligarh Ivan Kivelidi, koji je ubijen 1995. kao i Vladimir Petrenko, koji je otrovan 1982. nakon što se dobrovoljno javio za testiranje novog zaštitnog odela. Petrenko je bio ubeđen da su ga, umesto toga, ustvari iskoristili za testiranje efekta novog otrova. Petrenko je preživeo i postao ekološki aktivista nakon pada SSSR.
