1. Izgled i boja kože
Ljudi su tek pre oko 60.000 godina krenuli iz Afrike u pohod na planetu. I tek tada počinju da se javljaju razlike u izgledu poput boje kože. Svi smo mi mnogo sličniji nego što se obično misli.
2. Hrana
Počeli smo da kuvamo pre 790.000 godina kada smo prvi put iskoristili vatru. Od tada nam se sistem organa za varenje dosta smanjio, pošto je lakše svariti hranu koja je terminčki obrađena. Takođe, skuvana hrana (posebno meso) i brže varenje su nam pružili više energije za naš mozak i veća tela.
3. Mozak
Veličina mozga ljudi se uvećala tri puta tokom evolucije.
4. Društvo
Društvene veze su imale ključnu ulogu u evoluciji. Prva zajednička skloništa potiču iz perioda od pre 400.000-800.000 godina, dok smo prve jake društvene grupe izgradili još pre 130.000 godina.
5. Alat
Najstarije alatke su stare 2.6 miliona godina i bile su kamene oštrice a vrlo brzo i primitivne i sekire.
6. Crtanje
Najstarije boje koje smo upotrebili za crtanje su pronađene u Zambiji i stare su 250.000 godina.
7. Poljoprivreda
Agrikultura počinje da se razvija pre 23.000 godina, a najstariji tragovi su otkriveni u Izraelu. Mnogi naučnici misle da je upravo uzgajanje biljaka omogućilo razvoj naše zapadne civilizacije.
8.Oči
Svi ljudi su imali braon oči sve do pre 7.000 godnia. Tada je genetska mutacija kod jednog čoveka dovela do ljudi plavih očiju. Svi oni potiču od tog jednog jedinog pretka iz Evrope. Dakle, ako imate plave oči vi ste direktni potomak prvih Evropljana.
9. Rep
Preci ljudi su imali rep. A i danas se njegovi ostaci vide kod naših fetusa, dok je kod odraslih ljudi ostao komadić kosti repa pri dnu kičme.
10. Kutnjaci
Kutnjaci su ćorskokak evolucije i ljudima su nekada koristili za žvakanje lišća.
11. Štucanje
Štucanje je takođe relikt evolucije i za njega je kriv mišić koji ribama služi za disanje pod vodom. A nama baš i nije potreban.
12. Palac
Iako primati imaju 5 prstiju, samo palac i kažiprst ljudi mogu da naprave krug i tako lakše hvataju stvari. Iako su nam bliski rođaci, majmuni to ne mogu.
13. Treći kapak
Ona mala bela tačkica u uglu oka gde se skupljaju krmelji su zaostali treći kapak. Kakav imaju ptice i reptili i služio je za pokrivanje oka u vodi.
14. Pomeranje ušiju
Da li možete da pomerate uši? Verovatno ne. Ali oko 15 posto ljudi i dalje to može. Ranije smo ovu veštinu koristili kako bismo ih uperili prema zvuku i otkrili predatore i opasnosti. Baš kao što rade životinje.
15. Prvi ljudi
Homo sapiens je bila samo jedna od desetak vrsta ljudi. Jedino mi smo opstali do danas.
16. Meso za mozak
Konzumiranje proteina iz mesa je dovelo do povećanja mozga. Ljudi jedu meso već stotinama hiljada godina, iako se to vegetarijancima neće dopasti.
17. Neandertalci
Neandertalci su živeli sve do pre oko 25.000. Bili su niži od ljudi, mnogo jači i imali su manji mozak. Još uvek nije sasvim jasno zašto su nestali. Zna se da su se ljudi mešali sa njima i da imamo od 2 do 4 posto neandertalskih gena.
18. Dug život, spor metabolizam
Ljudi u proseku žive duže od drugih sisara. A to je posledica sporog metabolizma i oslobađanja kalorija iz hrane.
19. Prvi pomorci
Ljudi su pre više od 50.000 godina napravili nekakve splavove i iz Azije stigli do Australije. Naučnicima uopšte nije jasno kako su uspeli u tome a i zašto su se uputili u takvu avanturu.
20. Penjanje
Kada su uplašeni ili ugroženi ljudi podsvesno požele da se popnu negde više. To je naša prirodna reakcija koja je ostala iz vremena penjanja po drveću i bežanja od predatora.
21. Zašto se ježimo?
Kada smo imali krzno tako smo izgledali veći predaterima. Danas se naježimo kada čujemo neku finu pesmu koja nam izazove jake emocije.
22. NeEvolucija
Trećina ljudi danas misli da Teorija evolucije nije istinita. Iako postoje brojni naučni dokazi koji je nesumnjivo potvrđuju.
23. Ljudi i banane
Ljudi imaju oko 60 posto identičnih gena kao i banane. Sa kravama oko 80 posto.
24. Bake su oduvek važne
Izgleda da su bake bile od predusnog značaja za uspon prvih ljudi. Kako su bake čuvale decu, ljudi su mogli da imaju više potomaka pa se naša vrsta brzo širila.
25. Homo sapiens
A mi, ljudi kakvi smo danas, ili Homo sapiens, na Zemlji smo oko 200.000 godina. I od tada se zapravo nismo previše promenili.
