1.
Ako bismo nekako uspeli da odmotamo lanac DNK jednog ljudskog tela, on bi imao 54 milijarde kilometara. To znači da vaša DNK može da stigne do Plutona i nazad šest puta.
2.
Čak 99.99 posto materije čini prazan prostor. Ako bismo izbacili svu tu prazninu, čista materija cele ljudske vrste, nas više od sedam milijardi, mogla bi da stane u zapreminu jedne kocke šećera.
3.
Veći deo atoma od kojih smo napravljeni nastao je u središtima zvezda koje su eksplodirale pre više milijardi godina.
4.
Naša tela sadrže i drevnu materiju koja potiče od samog početka vremena. Gotovo svi atomi vodonika u našim telima nastali su tokom Velikog praska.
5.
Kada menjate kanale na TV prijemniku, deo šuma koji vidite je eho Velikog praska u obliku pozadinskog mikrotalasnog zračenja.
6.
Materija koju vidimo čini samo pet posto svemira. Preostalih 95 posto svemira čini tamna materija. Koju nikada nismo uspeli da vidimo.
7.
Poslednje sletanje na Mesec čovek je izveo 1972. godine, ali će tragovi svih 12 astronauta koji su hodali njegovom površinom ostati nepromenjeni milionima godina. Na mesecu nema atmosfere pa ništa ne može da odnese otiske.
8.
Svemir je tih, potpuno tih vakuum. Zato što ne postoji ništa što bi moglo da prenese zvuk.
9.
Ukoliko u vakuumu svemira spojite dva komada iste vrste metala, oni će postati jedan komad metala.
10.
Jedna godina na Veneri traje 224 zemaljska dana. Jedan dan na Veneri traje 243 zemaljska dana.
11.
Na Sunce otpada 99,86 posto mase našeg solarnog sistema. Toliko je veliko da u njega može da stane 1,3 miliona planeta veličine Zemlje.
12.
U svemiru postoji oko 300.000.000.000.000.000.000.000 (tri stotine trilijardi) zvezda. To je broj veći od broja zrna peska na Zemlji.
13.
Kada određene vrste masivnih zvezda eksplodiraju, njihovo središte postaje neutronska zvezda. One su toliko guste da bi jedna kašičica materije bila teška kao Himalaji.
