1. Kometa koja je mogla da bude kobna
U avgustu 1883. meksički astronom Jose Bonilla posmatrao je nepoznate objekte koji su prolazili ispred Sunca. Ono što on tada nije znao bilo je to da se radilo o fragmentima velike komete koji su pukom srećom zaobišli Zemlju. Radilo se o kometi slične veličine poput one koja je prouzrokovala uništavanje dinosaurusa na Zemlji.
2. Tunguska eksplozija 1908.
Eksplozija meteora 1908. uništila je sibirsku šumu u obimu od 20 kilometara, udarnim talasom koji je bio više stotina puta snažniji od bombe bačene na Hirošimu. Prilikom eksplozije stabla su u krugu od 30 kilometara uništena, spaljena ili presavijena, a prozori i vrata u 65 kilometara udaljenom mestu Vanavara su popucala. Procenjuje se da je događaj obuhvatio područje površine od 2.000 kvadratnih kilometara i uništio 60 miliona stabala.
Putnici Transibirske železnice, udaljene oko 600 kilometara, svedočili su o potresima i svetlima na nebu. Jedan lovac je preminuo od snažnog pritiska nakon eksplozije, a moguće je da je poginulo i više ljudi. Tek se 19 godina kasnije, 1927., jedna ekspedicija uputila na to područje da bi istražila šta se dogodilo.
3. Solarna oluja
U julu 2012., Sunce je izbacilo izuzetno veliku količinu koronalne mase koja je stigla do mesta na kome je naša planeta bila samo devet dana pre toga. Da je ova solarna masa udarila u Zemlju, oštećenja elektronske opreme bila bi toliko katastrofalna da bi trebalo najmanje desetak godina da se sve popravi.
4. 4581 Asclepius
Ovo je naziv asteroida koji se opasno približio Zemlji u martu 1989. Da je udario u Zemlju, eksplozija bi bila jaka 600 megatona termonuklearne detonacije. U poređenju s tim, najjača nuklearna detonacija IKAd je bila približno 50 megatona.
5. Lažna uzbuna 1983.
U septembru 1983. sovjetski nuklearni sistem upozorenja prijavio je da su SAD lansirale višenamenski interkontinentalni balistički projektil prema SSSR-u. Sistem je očitavao da prema njima ide pet raketa. Stanislav Petrov koji je tada bio zadužen za bazu koja je primila obaveštenje, proglasio je to lažnom uzbunom i zanemario naredbe za protivudar. Da je pokrenuo napad, kazao je, prema SAD-u bi krenulo stotine raketa. Odbijanjem izvršenja ovog napada spasao je milione života.
Bio je u pravu kada je procenio da se radi o lažnoj uzbuni. Naime, očitavanja sistema za upozorenje pokrenuta su zbog retkog fenomena sa sunčevim svetlom, koji je izazvao lažni signal.
6. Podmornica B-59
Vasilij Arhipov je 27. novembra 1962. godine sprečio kapetana sovjetske podmornice B-59 Valentina Grigorijeviča Savickog da ispali nuklearna torpeda na američku flotu, što bi sigurno dovelo do početka rata i masovnog uništenja.
Podmornicu kojom je Savicki zapovedao, tog dana su okružili američki razarači u međunarodnim vodama nedaleko od Kube, pa budući da su prema njoj počeli da ispaljuju dubinske bombe kako bi je isterali na površinu, Savicki je počeo da paniči.
Suočen sa situacijom u kojoj nije mogao da kontaktira Moskvu, pomislio je da je rat već počeo. Naposletku je odlučio Amerikancima da odgovori udarom bez obzira na posledice, a u tome bi i uspeo da Arhipov nije rekao “njet”.
Naime, Arhipov je bio zapovednik flote koja se tamo nalazila pa Savicki nije mogao da napadne bez njegovog pristanka.
7. Pad letelice B-52 1961.
U januaru 1961., bombarder B-52 nosio je nuklearne bombe kada je eksplodirao u vazduhu. Najsmrtonosnije bombe našle su se na zemlji Goldsborou, u američkoj saveznoj državi Severna Karolina. U vreme pada, američka Vlada je rekla da nema opasnosti od detonacije bombi, ali dokumenti sa kojih je skinuta oznaka tajnosti 2013. pokazuju upravo suprotno.
Samo je malo trebalo da dođe do katastrofalne eksplozije. Svaka je bomba imala 250 puta veću snagu od one bačene na Hirošimu.
9. Umalo da nas ubije Mesec
U novembruu 1960. američki radari očitavali su približavanje nuklearnih raketa prema njihovoj teritoriji. Međutim, proverom je ustanovljeno da se ipak radi o kosmičkim talasima s Meseca, piše List Verse. Takođe je malo falilo da pošalju rakete ka Sovjetskom Savezu.
10. Trening kao stvarnost
Programeri su 1979. gotovo započeli treći svetski rat, kada su emitovali redovnu kompjutersku simulaciju napada Sovjeta. Ali ti kompjuterski sistemi koji su emitovali simulaciju napada bili su spojeni na sistem odbrane koji je uživo počeo da objavljuje podatke o napadu. Srećom, greška je veoma brzo ispravljena.
11. Kubanska kriza 1962.
Trinaestodnevna raketna kriza počela je 16. novembra 1962., kada je tadašnji predsednik John F. Kennedy saznao da Sovjetski Savez (SSSR) postavlja rakete na Kubi, samo 145 kilometara od obale Floride.
Zabrinut zbog kašnjenja SSSR-a u strateškom naoružanju i američkih pretnji kubanskoj revoluciji, Hruščov je u maju 1962. odlučio da razmesti više od 40.000 ljudi i desetine nuklearnih raketa na Kubi. Amerikance je uveravao da na tom ostrvu na kome je pobedio komunizam nema opasnog oružja.
Ali fotografije koje je snimio špijunski avion U2 pokazale su 16. novembra prisustvo raketa. U SAD-u je zavladala panika, iako su otkriću prethodili brojni izveštaji kubanskih agenata Amerikancima. U Beloj kući generali su zagovarali vazdušne udare i invaziju Kube. Tadašnji ministar odbrane Robert McNamara i diplomate odlučile su se za blokadu kako bi sovjetskim brodovima onemogućili nastavak isporuka oružja.
Kennedy je 22. novembra Amerikancima predstavio situaciju. Prvi je popustio Hruščov 26. novembra kada je predložio povlačenje raketa uz američku garanciju o nenapadanja Kube. Već sutradan postavio je novi uslov, povlačenje američkih raketa iz Italije i Turske. Tajnim pregovorima SAD je odustao od invazije Kube uz uslov sovjetskog povlačenja raketa s ostrva. U subotu, 27. novembra jedan avion U2 srušen je iznad Kube pa se činilo da su se stvari opet izmakle kontroli.
Američki planovi za masovni napad bili su spremni. U subotu uveče strah je konačno pobedio.
Vašington je javno obećao da neće napasti Kubu, a tajno da će povući rakete iz Turske. Moskva će pak povući rakete s Kube.
McNamara je na konferenciji u Havani 2002., priznao da je tada verovao da je raketna kriza rešena najbolje vođenom političkom operacijom u zadnjih 50 godina, a kako sada veruje da se u tih 13 dana ”sreća umešala i pomogla da se za dlaku izbegne nuklearni rat”.
