Juče je obeleženo 25 godina od pada Berlinskog zida. Ovde imate priču o njemu, a sada vam predstavljamo i neke činjenice koje sigurno niste znali.
1. Zvanično je napravljen
wikimedia
Svi na zapadu su znali da je Berlinski zid napravljen kako bi sprečio bežanje Nemaca u Zapadnu Nemačku. Do 1961. godine više od 3 miliona, ili skoro 20 posto stanovništva Istočne Nemačke, je prebeglo na Zapad. Ipak, Sovjeti i vlast Istočne Nemačke su zvanično saopštili da je zid podignut kao “Odbrana od fašizma”.
2. Ukupno je prebeglo
U periodu od 1961. godine kada je podignut pa do 1989. godine kada je srušen, Berlinski zid je uspešno preskočilo oko 5.000 stanovnika Istočnog dela grada na najrazličitije načine. Recimo u balonima ili zaletanjem kolima dok zid nije bio betonski.
3. A prvi je bio
wikimedia
Prvi koji je to uradio bio je Hans Conrad Schumann. Inače vojnik koji je trebalo da čuva zid prilikom izgradnje.
4. Kenedi bio zadovoljan
Američki predsednik Kenedi se zapravo obradovao kada je čuo da komunisti dižu zid. To je značilo da neće s vojskom upasti u Zapadni Berlin što je bila realna opasnost tih meseci.
5. Grafiti
Zapadna strana zida je bila prekrivena grafitima. Istočna ne.
6. Od početka je bila katastrofa
Berlinski zid je od početka bio katastrofa za vlast Istočne Nemačke i Sovjetski Savez. Pokazao je da su komunisti tirani koji su spremni da ubijaju svoje građane.
7. Bio je crna rupa
Zapadni Berlinci su zid koristili da se reše stvari. Ali da se reše stvari koje nikada nisu hteli više da vide u životu. Samo ih prebace preko i bili su sigurni da ih više nema.
8. Stanice duhova
Zid je bio podignut na ulicama. Ali ispod zemlje je bilo malo drugačije. Tako je metro Zapadnog Berlina prolazio ispod teritorije istočnog dela grada. Na tim stanicama metro nije stajao a Berlinci su ih zvali Stanice duhova. Nekoliko Berlinaca je tako uspelo da prebegne.
9. Postojali su prolazi
wikimedia
Iako je zid razdvajao istok i zapad, postojali su prolazi. Takozvani “checkpoints”. Najpoznatiji je bio Checkpoint Charlie.
10. Ključni trenutak
Zid je zapravo pao greškom. Predstavnik Nemačke komunističke partije Guenter Schabowski je pogrešno odgovorio na novinarsko pitanje i objavio da Istočni Nemci mogu odmah slobodno putovati na Zapad. To zapravo uopšte nije bila ideja komunista, već su planirali da odobre putovanja u ogređenim okolnostima i uz dozvole.
Iste večeri na hiljade Nemaca se okupilo ispred zida, a onda je dežurni oficir na zidu Harald Jaeger na svoju ruku naredio straži da se pomeri tačno u 23:30 sati 9. novembra. Mnogi se slažu da je to bio ključan trenutak Hladnog rata i slom režima Sovjetskog saveza.
11. Srušen je ali ne odmah
wikimedia
Iako su 9. novembra prvi ljudi prešli preko zida slobodno, njegovo rušenje je počelo tek 13. juna 1990. godine. Do tada su i dalje postojale kontrole na granici ali ne tako stroge.
Klikni Like da i drugi vide!
