10. Jelisaveta Načić
Bila je prva srpska arhitektkinja. A to nije bilo ni malo jednostavno krajem 19-og veka čisto da znate.
Protiv njene odluke da studira bili su svi. Porodica, profesori pa i celo društvo. I pored svega završila je fakultet. A onda shvatila da je pravilo da su državnu službu mogli dobiti samo muškarci koji su odslužili vojsku. Jelisaveta je ipak položila državni ispit. Napredovanje u službi joj je bilo onemogućeno, ali nije odustajala.
Kao jedina žena zaposlena u Inženjersko-arhitektonskom odseku, uspešno je realizovala više projekata. Među njima je čuveno stepenište na Kalemegdanu, a radila je i na uređenju Terazija. Po njenim nacrtima sagrađena je i crkva Aleksandra Nevskog na Dorćolu.
9. Draga Ljočić
wiki, bokicak
Prva srpska lekarka i feministkinja studirala je medicinu u Cirihu a po povratku u Srbiju bezuspešno je pokušavala da se zaposli u državnom zdravstvu. Tek posle urgencije kraljice Natalije dobija dozvolu za privatnu praksu. 1881. uspeva da se zaposli u državnoj bolnici u Beogradu ali nije imala pravo na jednaku platu kao svoje kolege, niti je mogla dobiti pravo na penziju.
Iako u mirnodopskim uslovima formalno nije bila izjednačena sa muškarcima, za vreme ratova je imala potpuno priznat status lekara pa je kao dobrovoljka učestvovala u srpsko-turskim ratovima, srpsko-bugarskom ratu u 19. veku, kao i na balkanskim i Prvom svetskom ratu u 20. veku.
Bila je velika filantropkinja i zaštitnica dece i zalagala se za otvaranje dečijih bolnica i izgradnju domova za nezbrinutu decu.
Pošto je tražila profesionalno izjednačavanje muškaraca i žena optužena je da promoviše nemoral. Ipak, njena posvećenost je bila jača od društvene osude pa je mnoge svoje ideje uspela i da realizuje i unapredi našu Srbiju.
8. Nadežda Stanojević
Devetog februara 1927. godine doktorka Nadežda Stanojević je izvršilu prvu vakcinaciju domaćom vakcinom protiv tuberkuloze. A sama činjenica da je bila žena najbolje govori koliko je ona bila uvažavana u to vreme.
7. Jelica Belović Bernadžikovska
Bila je prva prva srpska etnografkinja, književnica i urednica. Osnovnu školu završila je u rodnom Osijeku, a obrazovanje dalje nastavila u Đakovu, Zagrebu, Beču i Parizu. Govorila je devet jezika, a pisala je na nemačkom i francuskom. Objavila je oko 30 knjiga na srpskom jeziku i 15 na nemačkom, kao i veliki broj članaka u različitim časopisima od kojih su mnogi važna dela iz oblasti etnografije.
Bavila se i pedagoškim i ženskim pitanjem, a zbog činjenica da je žena i naučnica često je pisala pod muškim pseudonimima.
6. Ksenija Atanasijević
Prva žena koja je na Beogradskom univerzitetu stekla diplomu doktorke nauka 1922. godine i prva žena zaposlena kao predavačica na univerzitetu.
Uz to je bila istaknuta feministkinja, filozofkinja, pacifistkinja, antifašistkinja, članica Male ženske antante i Internacionalne organizacije žena za mir. Svojim radom je unapredila prava žena u Srbiji, posvećeno promovišući mir i toleranciju.
5. Sofija Jovanović
Sofija Jovanović je rođena Beograđanka. I uz to prva žena borac u srpskoj vojsci. Zbog hrabrosti francuski reporteri nazvali su je „srpska Jovanka Orleanka“.
U Prvom svetskom ratu je učestvovala od samog početka, a u noći između 28. i 29. jula 1914. bila je učesnik prve bitke u kojoj je razbijen austrijski desant na Beograd.
Pod komandom legendarnog majora Dragutina Gavrilovića je branila Beograd. I preživela. U ratu je bila ranjavana, izgubila je deo stopala i ostala invalid. Za junaštvo je dobila 13 odlikovanja.
4. Diana Budisavljević
Diana Obexer je rođena Austrijanka. Ali nećemo pogrešiti ako je iz poštovanja dodamo na ovu listu i upamtimo kao Srpkinju Dianu Budisavljević. Ova hrabra žena je za vreme Drugog Svetskog Rata uspela da uradi nešto zaista čudesno.
Dok se njena rodna Austrija okretala ludilu fašizma Diana je živela u Zagrebu mirnim životom. Bila je udata za poznatog hirurga Julija Budisavljevića, uz to Srbina.
Umesto da uživa u visokom društvu i uživa u svim privilegijama koje je imala, Diana je imala malo drugačiju ideju, pa je u tajnosti organizovala jednu od najvećih i najsloženijih humanitarnih akcija za vreme Drugog svetskog rata u celoj okupiranoj Evropi.
Krajem 1941. i početkom 1942. godine pokrenula masovnu akciju spašavanja dece. Najčešće srpske dece i pogotovo siročadi čiji roditelji su ubijeni.
Izlažući sebe i svoje porodice životnoj opasnosti Dianina grupa je uspela da spasi neverovatnih 15.000 dece. Odnosno 11 puta više od Oskara Šindlera.
Diana se posle rata povukla u svoj rodni Inzbruk gde je preminula 1978. godine potpuno zaboravljena.
3. Marija Maga Magazinović
Maga je bila filozofkinja, koreografkinja, aktivistkinja i poznata kao srpska Isidora Dankan.
Rođena je u Užicu, ali se ubrzo seli za Beograd gde počinje borbu za prava mladih žena. Studirala je na Odseku za filozofiju na Filozofskom fakultetu gde se izborila za pravo studentkinja da mogu redovno pohađati filozofiju.
Ni to joj nije bilo dovoljno pa je za studenktinje otvorila i vrata Pravnog fakulteta.
Pored feminizma, nije joj nedostajalo ni patriotizma. Naprotiv. Kada su počeli ratovi privremeno odustaje od profesorskog poziva i kao bolničarka učestvuje u balkanskim ratovima.
2. Jelena Dimitrijević
Sasvim sigurno prva i najveća avanturistkinja iz Srbije. Bila je književnica, aktivistkinja, humanitarka, feministkinja i velika svetska putnica.
Živela je krajem 19-og i početkom 20-veka. Samostalno je učila strane jezike. A iako putovati u to vreme nije bilo nimalo lako posetila je većinu zemalja Evrope, Ameriku, Tursku, Egipat, Palestinu, Siriju, Liban, Jerusalim, Indiju, Japan, Kinu, Cejlon i mnoge druge.
Na putovanjima se često sastajala sa vodećim feministkinjama pa su njeni putopisi značajna kulturološka istraživanja, koja otkrivaju način života žena u različitim kulturama.
Bavila se i humanitarnim radom a bila je članica nekoliko ženskih organizacija, među kojima su najznačajnije Žensko društvo i Kolo srpskih sestara.
1. Anica Savić Rebac
Rođena je 1892. a bila je istoričarka filozofije, proučavateljka helenske kulture, prevodilica, profesorka Univerziteta u Beogradu. Svakako je bila jedna od najučenijih srpskih žena i to ne samo u Srbiji. Zato su je pred Drugi svetski rat neki istaknuti evropski intelektualci svrstali u 20 najumnijih ljudi svog vremena koji bi mogli da spasu civilizaciju.
Klikni Like da i drugi vide!
