1. Glinena posuda s rupama
Glinena posuda koja se čuva u jednom kanadskom muzeju ima rupe pa se ne može sa sigurnošću reći čemu je služila. Za vodu, vino, ulje svakako nije. Nije mogla da služi ni kao svetiljka. Arheolozi iz ontarijskog arheološkog muzeja konsultovali su stručnjake za rimsko posuđe, ali misterija nije otkrivena.
Iskopana je 1950-ih godina iz kratera nastalog u Drugom svetskom ratu u Londonu, na području koje je pre 1800 godina bilo pod vlašću Rimskog Carstva. Zajedno s njom bili su zakopani i artefakti iz prastarog iračkog grada Ura, datirani u vreme pre 5000 godina. Što ukazuje da je posuda sa Istoka i da je starija nego što se prvo mislilo.
2. Artefakt sa Aljaske
Godine 2001. ekipa istraživača sa Univerziteta u Koloradu pregledala je 1000 godina staro naselje na Cape Espenbergu, Aljaska. Iznenada su naišli na neobični artefakt. Stotinama godina stariji od objekta u kome je pronađen, mali bronzani artefakt koji liči na kopču na kaišu. Činilo se kao da je izliven u kalupu.
Ako je zaista tako, to će biti jedini artefakt s Aljaske izrađen od livene bronze. Na sebi je imao komadić kožne trake. Datiranje radioaktivnim ugljenikom smestilo je taj artefakt u vreme oko 600. godine n.e.. Budući da se bronza nije izrađivala na Aljasci, ovaj je predmet donet i to po svemu sudeći trgovinskom razmenom. Ne zna se koja mu je namena ni odakle je stigao. A tek nikome nije jasno kako je stigao do Aljaske pre 1000 godina.
3. Kameni jezik
U Britaniji je jedno selo tokom trećeg ili četvrtog veka imalo zaista bizarnu sahranu. Godine 1991. arheolozi su tokom iskopavanja na jednoj lokaciji u Northamptonshireu, gde je bilo sahranjeno 35 ljudi, pronašli i jedno telo, odnosno ljudske ostatke koji su bili sahranjenii licem nadole. To je moglo da znači da je bila reč o otpadniku od zajednice.
Čovekov jezik bio je odstranjen i zamenjen pljosnatim kamenom. Nije poznat rimski zakon koji bi naređivao odstranjivanje jezika, ali u grobovima iz tog vremena zabeleženi su slučajevi gde su delovi skeleta, najčešće lobanje, zamenjeni kamenjem ili posudama. Ne zna se zašto je to urađeno.
4. Jordanski zid
Godine 1948. jedan britanski diplomata je letevši iznad Jordana uočio da se širom zemlje proteže jedan zid. Misterija jordanskog zida ostala je nerazjašnjena do danas. Zid zvan Khatt Shebib, dugačak je oko 150 kilometara i proteže se u pravcu S-SI/J-JZ, a u njegovom se sastavu nalaze ostaci 100-tinak kula. Danas je u ruševinama.
Ne zna se ko ga je izgradio ni od koga je štitio te koji su ga napravili. Nije bio toliko jak da bi štitio domoroce od varvara jer je najvećim delom bio tek metar visok i pola metra širok. Posude koje su tu nađene datiraju između 750. n.e. i 312. g. pr. n. e. I to je sve što znamo.
5. Tajanstvene kovanice
Godine 2016. prilikom iskopavanja drevnog japanskog dvorca otkriveno je 10 kovanica. Istraživači su prvo pomislili da je reč o kovanicama američkih vojnika, jer su takve nađene u okolini njihove baze. Ali kada su očišćene ispostavilo se da su mnogo starije. Datirane su negde između 300. i 400. g. n.e.
Stručnjaci su otkrili da je reč o rimskim novčićima, što zaprepašćuje, jer po svim saznanjima nije bilo nikakvog kontakta između ondašnjeg Japana i Rimskog Carstva.
6. Kameni lavovi
Stanovnik jednog turskog sela javio je 2001. godine naučnicima da je blizu svog naselja otkrio neobičnu skulpturu – u granitu isklesanog lava u prirodnoj veličini. Nekada je bio spojen s još jednim takvim ali pljačkaši su ih razdvojili dinamitom a preživeo je samo jedan lav. Skulptura je poticala iz vremena pre 3200 godina, kad su regijom vladali Hetiti i onde još živeli (u međuvremenu izumrli) azijski lavovi.
Nedaleko od sela pronađena je još jedna skulptura, takođe lava, koju je izradio drugi majstor. I njegov parnjak bio je raznesen. Obe skulpture su imale po pet tona. Njihova funkcija do danas nije razjašnjena.
7. Danske spirale
Pre nekoliko godina par arheologa amatera u Danskoj uz pomoć detektora metala pronašao je na četiri velika zlatna koluta iz bronzanog doba. Otkrili su i oko 2000 spirala, tankih poput kose i dugih oko 2,5 santimetra. Ne zna se čemu su služile.
8. Jerusalimska slova “V”
U istočnom delu Jerusalima nedavno su pronađene tri brazde urezane u pod jedne prostorije od krečnjaka. Savršenog oblika slova V, duboke su 5 cm. Kompleks je datiran u vreme oko 800 godina pr.n.e., ali neobični urezi načinjeni su – 3000 godina ranije. Slični simboli pronađeni su i na još nekim mestima u gradu, a značenje im još nije poznato.
9. Nestala civilizacija
Teško je poverovati da ne možemo da identifikujemo kulturu koja je za sobom ostavila cele gradove. Ali tako je. Danas nazvana civilizacijom iz doline Inda, pojavila se pre oko 4500 godina. Tada su izgrađeni zidovi od pečene cigle iz Harapa i Mohendžo Dara. Na tom je području civilizacija cvetala hiljadu godina, zahvaljujući između ostalog i trgovini sa stanovnicima Mesopotamije. Dokaz koliko su bili napredna upravo je grad Mohendžo Daro, gde je skoro svaka kuća imala kupatilo i sistem odvodnjavanja, ulice su bile organizovane i protezale su se u planski određenoj mreži, a grad je imao i komplikovan sistem za upravljanje vodama.
U gradu nisu otkriveni znaci kraljevskih ili religijskih objekata. Zašto je nestala cela ta civilizacija i Mohendžo Daro izumro i danas je enigma.
10. Golanska struktura
Golanska struktura jedna je od najmisterioznijih na Bliskom istoku. Drevni kameni monument prvi put je otkriven iz vazduha tek 1967. godine. Reč je o pet kamenih prstenova, od kojih najveći ima obim 152 metra. Istraživanjem je utvrđeno da je struktura stara 5000 godina, odnosno da je nastala u približno isto vreme kao i engleski Stonehenge.
Ukupna težina svih komada bazalta koji čine ovu strukturu je čak 40.000 tona. U središtu se nalazi velika grobna komora, koja bi mogla da ima i neka značenja povezana s astrologijom. Utvrđeno je i da se praznine u strukturi poklapaju sa obe godišnje radnodnevnice. Sem toga ne znamo ništa…
