Marshall McLuhan je bio jedan od najznačajnijih teoretičara medija 20. veka, iza kog su ostali neki termini koji su i danas u upotrebi (globalno selo, Gutenbergova galaksija). Osim što je nezaobilazan izvor kada se povede reč o medijima, McLuhan je u svom plodnom stvaralačkom životu bio i esejista, literarni kritičar, filozof i profesor engleske književnosti. Razlog zbog kojeg ga ovde pominjemo nisu njegove teorijske analize medija, niti prikaz jedne od njegovih mnogobrojnih knjiga; razlog su – karte.
McLuhan sigurno neće biti pamćen po ovim kartama koje je napravio, no one predstavljaju izuzetno duhovit i inteligentan način da se dobrano začini prijateljska partija karata. Špil nazvan “Daleka i rana upozorenja” (“Distant Early Warning”) ima za cilj da stimuliše i zagolica um britkim i satiričnim izjavama, kakve su “When all is said and done, more will have been said than done”, “Ukoliko nemamo otpusnu listu iz mentalne bolnice, ne možemo dokazati da smo normalni”, “U svetu slepih, jednooki čovek je idiot koji halucinira” ili “Nasilje je način da se održi ili obnovi slaba psiha”.
