Svake godine, u Srbiji se proda preko 80,000 tona odeće ili gotovo 12 kilograma po osobi, pokazalo je prvo zvanično društveno istraživanje o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji, koje je sproveo Centar za unapređenje životne sredine.
Najviše kupujemo hulahopke i čarape (8.3 komada), bokserice i gaćice (7.6 komada) i majice i potkošulje (5.4 komada). Ostali odevni komadi, poput košulja, bluza, haljina, pantalona i farmerki, se kupuju nešto ređe, između 2 i 3 komada godišnje, dok se jakne, kaputi, mantili i namenski komadi (ski odela, odela, kravate, bademantili ) kupuju najređe.
Odeću najčešće kupujemo u prodavnicama globalnih brendova (60.5%), prodavnicama polovne odeće (16.2%), prodavnicama domaćih proizvođača (13.4%), a zbirno manje od 10% nas kupuje preko interneta, na pijacama ili na nekim drugim mestima.
Kvalitet odeće je presudan za 54.5% ispitanika, dok 41.2% smatra cenu kao najvažniji faktor. Samo njih 4.3% kupuje odeću zbog trenda.
Međutim, skoro svaki treći ispitanik nosi pantalone i farmerke, trenerke i majice do 12 meseci. Ovaj podatak je zabrinjavajući, imajući u vidu da je za proizvodnju jedne majice potrebno 2700 litara vode, a za jedan par farmerki vrtoglavih 10.000 litara.
Prosečno najkraće nosimo čarape (14 meseci) i gaćice (20 meseci). Čarape čitavih 73.1% ispitanika nosi manje od godinu dana. Slično je i sa boksericama/gaćicama i brushalterima, koje 57.5%, odnosno 48.4% ispitanika nosi kraće od jedne godine. Na drugoj strani, najdugovečniji rok nošenja imaju ski odela (58 meseci), a potom kaputi i bademantili (po 52 meseca). Kada posmatramo ukupnu sliku najveći broj tipova odeće se nosi između 30 i 40 meseci.
Kada više ne žele da nose pojedine odevne komade, više od 55% ispitanika poklanja odeću, dok 16% najčešće je čuva u ormaru, dok s druge strane, skoro 16% ispitanika najčešće donira odeću. Najmanji broj ispitanika nastoji da je proda (2.2%), oko 7% menja namenu odeću, dok gotovo 4% je baci.
Nešto manje od polovine ispitanika (49%) upoznato je sa nepovoljnim uslovima u kojima se proizvodi odeća. Međutim, tek svaki treći ispitanik ima određeni uvid u energetsku rasipnost modne industrije. Iako je 55% upoznato sa fenomenom brze mode, vidimo da dolazi do pada procenta upućenosti kada se radi o navedenim pojavama koje su povezane sa brzom modom. To je razumljivo, imajući u vidu da su ljudi načelno upoznati sa nekom pojavom, ali taj stepen se smanjuje kada se radi o njenim konkretnim ishodima i posledicama.
Imajući u vidu da se istraživanje odvijalo u doba pandemije COVID-19, razumno je bilo pretpostaviti da se to odrazilo i na potrošačke navike ispitanika. Tokom pandemije je došlo do smanjenja kupovine za čak 48%, u proseku.
Iako se često ponavlja da žene prednjače u kupovini odeće, istraživanje je pokazalo da osim minimalnih razlika u broj pojedinih kupljenih komada, oba pola beleže isti prosek, pa se može zaključiti da pol nije presudna dimenzija potrošačke prakse ispitanika.
Takođe, upadljiv je nalaz da je rok nošenja odevnih predmeta kod muškaraca kraći nego kod žena.
Iz istraživanja se jasno vidi da javnost nije ni približno dovoljno upućena i zainteresovana za sve ono što modna industrija, kroz brzu modu, donosi sa sobom. Višestruke društvene protivrečnosti i moralna nepravednost brze mode, kao i njena očita pogubnost po životnu sredinu, nisu u javnosti prisutne u onoj meri u kojoj to ona zaslužuje. Shodno tome, veoma je važno da javnost postane osetljivija i svesnija o sklopu svega onoga što brza moda implicira.
Istraživanje o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji je sprovedeno od 27. jula do 10. avgusta 2020. godine i u njemu je učestvovalo 1889 ispitanika iz cele Srbije.
Pogledajte i zašto je kupovina polovne odeće tako kul.
