Akcija će u tom zavodu biti održana 1. decembra od 12 do 20 časova, svi zainteresovani će test moći da obave anonimno, odnosno pod šifrom, a rezultati će im biti izdati posle dva sata.
Niz akcija planira i organizacija JAZAS, koja će 1. decembra u prepodnevnim satima imati punktove na Terazijama i Trgu Republike, gde svi će zainteresovani moći da dobiju promotivni materijal i informacije o toj opasnoj bolesti.
U okviru obeležavanja Dana borbe protiv side, Zdravstveno potporno udruženje studenata Beograda najavilo je da će 2. decembra, u okviru svog projekta edukacije studenata o prevenciji HIV – a, organizovati manifestaciju "Borimo se zajedno" u Studentskom kulturnom centru. Nastupiće bend "Night shift" i dva beogradska di džeja "Boki-Kinetic Vibe" i Goran Petrović.
Ulaz će i ove godine biti besplatan za sve one koji dođu sa indeksom ili uz 200 dinara bez plaćene članarine ZPU za ovu školsku godinu koja će na taj način biti automatski uplaćena.
U Srbiji je od 1985. godine, zaključno sa 20. novembrom ove godine, zvanično registrovano 2.178 HIV pozitivnih osoba, od kojih je 1.381 osoba (63 odsto) već obolela od side, dok je 917 umrlo.
Prema zvaničnim podacima, najviše HIV pozitivnih osoba dijagnostikovano je u uzrastu od 25 do 39 godina, pri čemu je broj inficiranih, obolelih i umrlih muškaraca trostruko veći nego žena, što ukazuje na veću izloženost muškaraca infekciji i slaže se sa evropskim i svetskim podacima. Stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije procenjuju da na Zemlji ima 27,9 miliona nosilaca HIV virusa, pri čemu zvanični podaci ukazuju da je 1. 644.183 njih obolelo, a 6,4 miliona umrlo. Više od 40 odsto ljudi ne shvata da je sida bolest koja uvek ima fatalan ishod, pokazala je nedavno objavljena studija koja je obuhvatila 4.510 ispitanika iz SAD, Britanije, Rusije, Francuske, Kine, Indije, Meksika, Brazila i Južne Afrike. Većina njih je znala da je sida uvek fatalna bolest, ali priličan broj je verovao da lek za nju postoji – u Indiji je takvih čak 59 odsto. Istraživanja takođe pokazuju predrasude, strahovanja i sramni žig koji prate sidu, tako da je gotovo polovina ispitanika odgovorila da im je neprijatno da hodaju ulicom pored nekog ko ima sidu, 52 odsto ne bi želelo da živi s takvom osobom u istoj kući. Razultati pokazuju i da 79 odsto ispitanika ne bi izašlo na sastanak s osobom koja nosi HIV virus. Polne uloge i nespremnost da se razgovara o bezbednom seksu su faktori koji bitno doprinose širenju side, na šta ukazuje podatak da 73 odsto ispitanika smatra da je širenje bolesti delimično posledica činjenice da je ženama neprijatno da pričaju o bezbednom seksu sa svojim partnerima. Sida je virusni sindrom (grupa simptoma) koja slabi imunološki sistem, koji smanjuje sposobnost našeg tela da se bori protiv raznih infekcija i maligniteta. Postoje predrasude da su samo određene grupe ljudi visoko rizične za infekciju virusom side. Pokazalo se da to nije istina, jer da bi se virus side preneo s jedne osobe na drugu potrebno je da budu ispunjena tri uslova – virus mora biti prisutan, virus mora biti prisutan u dovoljnoj količini i da virus preko sluznice ulazi u telo, što se odvija preko malih oštećenja u ustima, vagini ili rektumu, posekotinama na koži ili direktno kroz krv putem igle. Rani simptomi side se i kod muškaraca i kod žena mogu pojaviti u asimptomatičnoj fazi infekcije – gubitak težine, zamor, oticanje žlezda i promene na koži kao što su seboreja i dermatitis. U toj fazi simptomi mogu biti različiti, od bronhijalnih infekcija do pojave raka u ustima, a moguća je pojava groznice, noćnog znojenja, gubitka apetita, otežanog gutanja, glavobolje i proliva. Neka ginekološka stanja mogu ukazivati na pojavu infekcije sidom, pa čak biti i prvi simptomi te bolesti kod žena. Pri tome će se većina žena sa očuvanim imunološkim sistemom oporaviti uz standardni ginekološki tretman, a žena koja je HIV pozitivna imaće potrebu za intenzivnijim lečenjem jer infekcija može brže napredovati. Ginekološka stanja koja mogu biti znaci infekcije sidom su uporna vaginalna kandidola (gljivice) koja može prethoditi pojavi gljivične infekcije u ustima, hronične infekcije unutrašnjih polnih organa, genitalni herpes jakog intenziteta koji se brzo širi. Najbolje je testirati se najmanje dva do šest meseci posle poslednjeg verovatnog izlaganja HIV virusu, jer u 98 odsto slučajeva do pojave antitela dolazi dva meseca nakon izlaganja virusu. Iako je HIV u Americi poznat od 1981. godine, identifikacija virusa kao prouzrokujućeg agensa nije obavljena do 1983., a 1985. godine je razvijen prvi test za otkrivanje virusa koju je razvila naučna grupa Roberta Galoa. Taj test može da pokaže prisustvo antitela protiv HIV-a u krvi, kao indikaciju da je osoba bila izložena virusu. Međutim, u periodu od četvrte do osme nedelje po inficiranju test je negativan, zbog odloženog imunog odgovora organizma. Godine 1996. u testiranje je uvedena i dodatna metoda koja otkriva prisustvo antigena, odnosno proteina koje proizvodi sam virus, pa prema tome test može da otkrije prisustvo virusa i pre reakcije imunog sistema. Novije, još preciznije metode, omogućavaju otkrivanje virusnog genetičkog materijala i omogućavaju i otkrivanje tipa virusa HIV-a 1 ili HIV-a 2. |
Izvor – www.b92.net/zivot
