Danas svi prave farmerke. Ali, pre 145 godina, Levi Strauss & Co. je napravio prve farmerke na svetu. Evo kako je sve počelo 1873 godine na zapadu Amerike kada je nastao kultni Levi’s 501.
Levi Strauss je rođen u Buttenheimu u Bavarskoj u porodici Hirscha Straussa i njegove druge žene Rebecce Haas Strauss. Levi je imao tri starija brata i tri starije sestre. Ubrzo Levi, njegova braća i sestre odlaze u New York. Tamo su držali prodavnicu “J. Strauss Brother & Co.”.
A onda je počela zlatna groznica u Kaliforniji. Levi odlazi u San Francisco 1853 godine sa mnogim drugima kako bi se obogatio, mada nije planirao da kopa zlato. Otvorio je prodavnicu i bio predstavnik porodične firme iz New Yorka. Ubrzo je svoju firmu nazvao “Levi Strauss & Co.”.
Ubrzo, negde tokom 1872 godine dobija pismo od jednog od svojih kupaca, krojača po imenu Jacob Davis. Davis opisuje jedinstveni način za šivenje pantalona koji je otkrio. On je koristio metalne nitne kako bi ojačao posebno osetljiva mesta na pantalonama, kako bi trajale duže kopačima zlata ali i svima drugima.
Davis je hteo da patentira ideju i trebao mu je poslovni partner i finansijer. Levi je odmah prepoznao dobru ideju i dogovor je pao.
A onda, 20. maja 1873 godine, odnosno tačno pre 145 godina dobili su patent #139,121 i Levi’s 501 blue jeans je rođen.
Kako je Davis došao na ideju da napravi farmerke? Jednog dana, supruga lokalnog drvoseče je došla kod krojača i rekla da mu trebaju pantalone koje se neće pocepati. Pošto je malo razmišljao, Davis je sašio pantalone od denima koji je kupio u Levijevoj prodavnici a onda i isprobao metalne nitne koje je dodao na važne šafove, džepove i ispod dugmića. Brzo su njegove pantalone postale hit i shvatio je da mu hitno treba patent.
Prve Levi’s 501 su imale samo jedan džep pozadi, bile su dosta šire od današnjih modela a imale su i zašiveni kaiš kojim je mogao da se suzi struk. Osim toga, sve ostalo je bilo skoro pa isto kao i kod modernih farmerki, prepoznatljivi plavi denim, neuništivost i izgled koji postaje sve bolji što ih više nosite.
Drugi džep sa zadnje strane je dodat 1901. godine.
Farmerke su dugo ostale samo vrlo izdržljiva radna odeća. Ipak, vremenom je sve više ljudi počelo da ih nosi. Neki od američkih vojnika su tokom iskrcavanja u Normandiji pred kraj Drugog svetskog rata nosili farmerke kako bi ih podsećali na dom.
Njihovoj popularnosti sigurno je doprineo i Hollywood. Kauboji u westernima su ih naravno nosili. Baš kao i Marlon Brando u legendarnom filmu The Wild One iz 1953. Posle toga, više niko nije mogao da zaustavi njihovu svetsku slavu. Pedesetih su farmerke počeli da nose umetnici i intelektualci. Šezdesetih su obeležile studentske pokrete za mir. Ubrzo, ceo svet je želeo farmerke.
Zanimljivo je da se naziv “jeans” odnosno farmerke, pojavio tek tokom šezdesetih. U početku su se zvale “waist overalls”.
I pored velikog uspeha biznisa farmerkama Levi je nastavio sa svojim drugim poslovima i dobro mu je išlo. Postao je direktor Nevada Bak, osiguravajuće kompanije i San Francisco Gas and Electric Company. Ostao je upamćen kao jedan od najvećih filantropa tog vremena. Recimo 1897 godine Levi je pokrenuo 28 stipendija na Univerzitetu Berkeley. One postoje i danas. Levi je umro 1902 godine a posao je preuzeo njegov nećak. I danas, naslednici porodice vode kompaniju Levi Strauss & Co.
I za kraj, mora da vas zanima kako izgledaju najstarije sačuvane Levi’s farmerke?
Evo ih:
Image via Kate Sommers-Dawes / Mashable
Napravljene su 1873 godine a i danas izgledaju sjajno. Naravno, čuvaju se u Levi Strauss & Co arhivama a pronađene su u napuštenom rudniku pre nekoliko godina.
Povodom jubileja Levi’s u Srbiji ima posebnu akciju. Ovde imate više detalja.
Ovde imate najbolje savete za pranje farmerki.
