Novo istraživanje otkriva da je veliki deo današnje kulture način na koji interpretiramo lica – pa čak i smajliće u tekstualnim porukama, koji su postali važni koliko i slova. A možda i više.
Bihevioralni naučnik Masaki Yuki sa Univerziteta na Hokkaidu, kaže da različite kulture drugačije posmatraju lice u neposrednoj komunikaciji. Zbog čega i koristimo drugačije emotikone.
Recimo, Japanci imaju tendenciju gledanja u uči u potrazi za emocionalnim znacima, dok Amerikanci više posmatraju usta.
Yuki je za Livescience rekao da je tokom odrastanja bio zanesen fotografijama nasmešenih američkih zvezda. “Njihovi su mi osmesi izgledali čudno. Otvarali su usta preširoko, i podizali uglove usta na preterani način.”
Isti problemi interpretacije pojavili su se kod posmatranja smajlića. Na primer, američki smajlići menjali bi raspoloženje na sledeći način:
🙂 – srećan
🙁 – tužan
Dok bi oni kod Japanaca izgledali prilično drugačije i više bi se fokusirali na oči:
(^_^) – srećan
(;_;) – tužan
Ovaj stručnjak je zamolio kolege da interpretiraju neke kompjuterski generisane slike i kažu jesu li one srećne ili tužne.
Otkrio je da su japanske kolege više pažnje davali očima, dok su se s druge strane, američki više fokusirani na izgled usta.
