Popularni francuski pevač španskog porekla Manu Chao, zajedno sa svojim bendom Radio Bemba, nastupiće na glavnoj bini ovogodišnjeg Exit festivala u subotu, 12. jula. Uz energičnu Juliette Lewis i furioznost Eugena Hutza, festivalska subota biće predvođena harizmom jedne od najvećih globalnih zvezda.
Rođen u Parizu 1961. godine, punim imenom Jose Manuel Thomas Arthur Chao, od roditelja koji su iz Španije pobegli od diktature Franciska Franka i njegove liste za likvidaciju, Manu je od najranijeg detinjstva bio okruženim raznim disidentima i umetnicima koje je snašla slična sudbina. Anarhističke ideje obližnje britanske scene i zvuk punk bendova kao što su The Clash i Dr. Feelgood, inspirisali su njegov prvi bend Hot Pants koji 1984. godine izdaje demo snimak sa jednom od njegovih najpoznatijih pesama – „Mala Vida“. Dve godine kasnije, Manu i njegov brat Antoine Chao sa par prijatelja osnivaju bend Los Carayos, koji je zadržao nasleđe ska-punk zvuka prethodnog benda, uporedo stvarajući svoj stil do 1994. godine koji je ovekovečen sa četiri studijska albuma. Posle trećeg albuma, 1987. godine braća Chao zajedno sa rođakom Santijagom osnivaju Mano Negra, bend prekretnice, ne samo za Manua, već i za dotadašnju muzičku scenu, koja je dočekala ponovo snimljenu pesmu „Mala Vida“ kao veliki hit u Francuskoj i Evropi. Sledeće godine izdaju svoj kultni album „Patchanka“ prvo za izdavača „Boucherie“, ali koju gotovo odmah od njih otkupljuje „Virgin“ i bend stiče neočekivanu populanost, prvo u Evropi, a zatim i na drugim kontinetima.
Prvi meridijani daleko od kuće bili su osvojeni na turneji po lučkim gradovima Južne Amerike, gde je bend plovio i svirao na brodu sa ugrađenom binom. Novu granicu pomerili su i sa turnejom po južnoameričkim šinama gde su putovali i svirali u starom, prethodno napuštenom vozu. Mano Negra su tokom svog kratkog postojanja ostvarili globalnu popularnost, posebno van engleskog govornog područja, izdali još dva albuma u punom sastavu, „Puta’s Fever“ (1989) i „King Of Bongo“ (1991), kao i album „Casa Babylon“ (1994) koji je Manu sam snimio odbijajući jedno vreme da proglasi raspad benda što je ipak učinjeno 1995. godine. Posle toga, Manu i preostali članovi benda sele se u Madrid i osnivaju bend Radio Bemba, nazvan po komunikacijskom sistemu kubanskih revolucionara. Manu vodi bend u trajnu potragu za muzičkim blagom planete, sakrivenom u kafanama i ulicama Centralne i Južne Amerike, gde putem snimaju sve što treba da se sačuva za večnost. Ovo snimljeno muzičko hodočašće, Manu Chao objavljuje pod svojim imenom 1998. godine kada izlazi album „Clandestino“ praćen istoimenim, ali i drugim hit singlom „Bongo Bong“. Zvuk prethodnog benda sve manje se oseti u njegovoj solo karijeri, a pre svega radi snažno prisutnog „world“ zvuka, kao i većeg broja stihova na španskom jeziku. Koliku popularnost uživa Manu posle izlaska ovog poduhvata, već i prodaja u pet miliona primeraka jasno pokazuje.
Sledeći album „Proxima Estacion: Esperanza“ izlazi 2001. godine i ponavlja uspeh u toj meri da se cela turneja godinu dana posle njegovog izlaska ovekovečila na koncertnom albumu „Radio Bemba Sound System“ koji je praćen i DVD izdanjem „Babylonia en Guagua“. Singlovi „Me Gustas Tu“ i „Merry Blues“ samo su neke od pesama koje fanovi pevaju uglas kao da su himne na tim nezaboravnim koncertima. Manu Chao sa svojim drugim albumom, 2001. godine i zvanično postaje prvi francuski izvođač sa najprodavanijim albumom u Evropi. Nakon duge i bogate latino-američke faze, 2004. godine na red dolazi „Siberie m’etait conteee“, album koji je protkan isključivo šansonjerskim izrazom, te gotovo nostalgično pokazuje koliko je Manu bio van rodnog Pariza, grada kojem je ovaj album prećutno posvećen. Album koji je po mnogo čemu drugačiji, pored naglašenog romantizma i za autora vrlo ličnih metafora, izdat je sa pratećom knjižicom ilustracija Jaceka Wozniaka koje su obuhvatale i mnoge tekstove sa ovog i prošlih albuma.
Jesen 2007. godine donela je novo poglavlje i radost za brojne obožavaoce rada ovog velikana muzičke mulitikulturalnosti – novi album „La Radiolina“. Pevane na italijanskom, francuskom, engleskom, portugalskom i svakako španskom jeziku, Manu Chao donosi 21 pesmu i upravo taj broj na omotu ističe kao da objavljuje svaku vrstu autorske zrelosti koja se može zamisliti nakon 21 godine od prvog studijskog albuma koji je izdao sa bendom Hot Pants. Album debituje kao najprodavaniji na evropskom kontinentu, unutar prvih pet mesta u skoro svakoj evropskoj zemlji, a spot za prvi singl „Rainin’ In Paradise“ režira Emir Kusturica, za čiji dokumentarac o Diegu Maradoni muziku priprema upravo Manu Chao, koji je još odranije kroz svoje pesme pokazao otvoreno divljenje prema ovoj legendi svetskog fudbala. Pomenuti singl, Manu je još pre izlaska albuma besplatno ponudio za preuzimanje sa svog sajta. Sledeći singl „Politik Kills“, zajedno sa remiksima koje su uradili Dennis Bovell i Linton Kwesi Johnson, takođe su bili dostupni potpuno besplatno putem Interneta.
Manu Chao je na globalnoj turneji već skoro dve godine, a njegovi nastupi sa mnogobrojnim sastavom benda oduvek su bili poznati kao vanserijski koncerti, što je i publika u Beogradu mogla da vidi još 2002. godine. Poznat kao antiglobalista i borac za socijalnu pravdu i prava imigranata, levičar po ubeđenju, Manu Chao je umetnik kakav se retko sreće. Pored velike slave i uspeha, njegovi nastupi ponekad su rezervisani samo za desetak ljudi koji se zateknu na nekom nenajavljenom nastupu i neočekivanom mestu, a ponekad nije dovoljan ni kapacitet od 100.000 ljudi kao što je to bio slučaj sa jednim koncertom u Meksiku ili na prošlogodišnjem Coachella festivalu.
Manu se može opisati i kao umetnik koji je u stanju da sa blagim osmehom odbije VIP ulaznice za dodelu BRIT nagrada gde mu predstavnici izdavačke kuće „Virgin“ nude upoznavanje sa zvezdama kao što su David Bowie, Robbie Williams i Sting, gde on tom prilikom svoje odsustvo pravda „nekim drugim planovima sa svojim prijateljima za to veče“. Jednom su tako pokušali da mu ugovore gostovanja Shakire i Carlosa Santane na albumu, što je Manu ljubazno odbio sa rečima: „Ali ja već imam dovoljno prijatelja koji će biti na mom albumu“.
Odbijao je tako i pola miliona dolara da bi se jedna njegova pesma koristila za reklamu. Novca ima sasvim dovoljno da živi krajnje glamurozno, ali nije retkost da prespava na podu svog studija radeći do kasno u noć. Potvrdio se i kao odličan producent, nakon što je srednjovečni slepi par iz Malija, Amadou i Mariam učinio popularnim na „world music“ sceni sa albumom „Dimanche a Bamako“ iz 2004. godine.
Mnogo toga u životu ovog jedinstvenog umetnika ostaje tema za brojne anegdote kreirane u neretkim avanturama, koje se zdušno prepričavaju među njegovim prijateljima i publikom. Ono što su mnogi u svetu imali priliku da vide uživo, jeste izuzetan nastup jednog pravog umetnika čije prirodno mesto je na glavnoj bini Exit festivala, pred publikom koju je još davno osvojio.
EXIT 08: 10 – 13. jul 2008.
Ulaznice za EXIT 08 u pretprodaji koštaju 5490 dinara i mogu se naručiti na zvaničnom festivalskom sajtu www.exitfest.org. Cena ulaznica u redovnoj prodaji biće 7790 dinara. Broj ulaznica je ograničen.
