Kako je Mistake Mistake nastao? Da li bi nešto drugačije uradio da možeš da se vratiš u to vreme?
Pa to je bilo krajem devedesetih. Formirali smo ga Ivan i ja, kroz neke session-e koje smo radili u nekoj slobodnoj formi sa bubnjem, basom, klavijaturom, perkusijama i 486-om sa nekom Roland CS1 midi zvučnom kartom. U to vreme je smo bili inspirisani grupom CAN, pa su ti session-i bili prozvod sličnog pristupa stvaranju muzike, kroz slučajne improvizacije. Čak smo i ime formirali na osnovu stiha koji je pevač Can-a, Damo Suzuki otpevao nakon što je pogrešio deo teksta: "Mistake, mistake, mistake…", i zatim nastavio kao da je to bio sastavni deo te pesme. U to vreme su se smenjivali razni gosti na raznim instrumentima ili vokalu… Sve funkcionisalo u toj formi dok nismo upoznali Elenu Lange, sa kojom smo napravili "Move On" i "Don’t Be So Bad", kao i neki remiks za Elenin tadašnji sastav "The Stela", koji je bio prilično popularan u Nemačkoj, pa smo na osnovu njene popularnosti i dosli do našeg prvog izdavača Masterplan Records-a iz Austrije. Nakon toga su stvari počele da se odvijaju dosta ozbiljnije: Igor Ćorić je napravio spotove za "Don’t Be So Bad" pred kraj 2002. i "Move On" početkom 2003, koji su postali veliki hitovi, pa se može reći da nas je to i najviše izpromovisalo. U to vreme se nekako formirala i stalna postava, sa Elenom, Zoe Kidah i Milovanom i ubrzo zatim i Constructa-om, pa i stalnim gostom Šobajom. Taj sastav je fukcionisao oko 4 godine i rezultovao sa par dodatnih hotova kao što su Spiritual, Fire i Searchin. Za to vreme objavljena su dva 12” vinila: singl "Move on" sa još 4 remiksa, kao i "EP" sa 6 numera (oba objavljena 2003. god. za Masterplan Records), kao i albumom izdatim za Multimedia records "Hipelectroragga2hopregaestep" (2004. god.). Međutim, pre nešto više od dve godine se prvo Milovan, a nekoliko meseci kasnije i Zoe i Constructa izdvojili, tako da je tada pripremani album izostao… Mi smo nastavili sa Elenom Lange (doduše, samo kad dodje iz Hamburga, gde inace živi), kao i novim gostima, poput Vukašina, Viklera, Rober Urban-a (UK), Maje Madrugade, Tribuman-a (Francuska) i sada novom glavnom zvezdom, Bojanom Vunturišević. Upravo je ova postava kao i saradnje sa nekim od pomenutih gostiju rezultovalo novim albumom pod nazivom "Kobajagi", i singlovima sa spotovima "Leave in Summer" (sa Elenom Lange), "Wake Me Up" (sa Robertom Urbanom), i "Produži".
Da li je bilo teško izdati prvi album?
Pa u principu i jeste, jer zapravo, nije bilo pravog izbora izdavača koji bi mogao da pruži ono što je zaista potrebno da bi se ovdašnja scena oživela. U onom trenutku to je izgledalo kao najinteresantnije rešenje za ovdašnje uslove, dok je Masterplan iz Austrije ipak bio zainteresovan više za 12′ vinile, pa su zato to bila prva dva izdanja: EP i singl "Move on".
Pa u principu i jeste, jer zapravo, nije bilo pravog izbora izdavača koji bi mogao da pruži ono što je zaista potrebno da bi se ovdašnja scena oživela. U onom trenutku to je izgledalo kao najinteresantnije rešenje za ovdašnje uslove, dok je Masterplan iz Austrije ipak bio zainteresovan više za 12′ vinile, pa su zato to bila prva dva izdanja: EP i singl "Move on".
Šta se promenilo između dva albuma?
Hmmm…. Ovo je jako komplikovano pitanje. Prvo, u pitanju je poprilično dug vremenski period od oko 4 godine, tako da je i sastav i zvuk evoluirao u svakom smislu. U principu pred raspad je došlo do popriličnih neslaganja o tome u kom smeru bend treba da nastavi da se kreće, kako u muzičkom pogledu, tako i u stilskom, pa se to odrazilo i na to da nismo uspevali da se dogovorimo čak ni oko verzija pesama koje treba snimiti, ili verzije snimka koji je trebalo završiti, tako da su neke pesme koje su prosto prestale da budu izvođene, a nakon razilaženja, ono što je snimljeno, na kraju jednostavno nije imalo smisla objavljivati, jer to više ne bi moglo da se izvodi, bar ne u toj formi i obliku, pa je pripremani album prosto izostao. Otuda i ovolika pauza.
Hmmm…. Ovo je jako komplikovano pitanje. Prvo, u pitanju je poprilično dug vremenski period od oko 4 godine, tako da je i sastav i zvuk evoluirao u svakom smislu. U principu pred raspad je došlo do popriličnih neslaganja o tome u kom smeru bend treba da nastavi da se kreće, kako u muzičkom pogledu, tako i u stilskom, pa se to odrazilo i na to da nismo uspevali da se dogovorimo čak ni oko verzija pesama koje treba snimiti, ili verzije snimka koji je trebalo završiti, tako da su neke pesme koje su prosto prestale da budu izvođene, a nakon razilaženja, ono što je snimljeno, na kraju jednostavno nije imalo smisla objavljivati, jer to više ne bi moglo da se izvodi, bar ne u toj formi i obliku, pa je pripremani album prosto izostao. Otuda i ovolika pauza.
Da li misliš da je prvi album bio ispred svog vremena?
Pa sa gledista stilova, to je bilo nešto što je u to vreme bilo aktuelno u Britaniji. Štaviše i nije bilo mnogo albuma sa tim stilovima čak ni tamo, u tom trenutku. Zapravo, trenutak kada su nastale pesme Move on i Don’t be so bad, je bio onaj pravi trenutak, a to je pred kraj 2001. godine, pa su ti spotovi bili aktuelni, odnosno u skladu sa trenutkom. Naravno, za album je bilo potrebno mnogo više cimanja, pa se on pojavio tek 2004-te, pa samim tim i nije baš ispred vremena, da se ne lažemo 🙂
Pa sa gledista stilova, to je bilo nešto što je u to vreme bilo aktuelno u Britaniji. Štaviše i nije bilo mnogo albuma sa tim stilovima čak ni tamo, u tom trenutku. Zapravo, trenutak kada su nastale pesme Move on i Don’t be so bad, je bio onaj pravi trenutak, a to je pred kraj 2001. godine, pa su ti spotovi bili aktuelni, odnosno u skladu sa trenutkom. Naravno, za album je bilo potrebno mnogo više cimanja, pa se on pojavio tek 2004-te, pa samim tim i nije baš ispred vremena, da se ne lažemo 🙂
Da li misliš da ste napredovali od tada? Ili ste se promenili?
Definitivno… To nam kažu mnogi koji su preslušali novi album.
Zašto su otišli pevači?
Pa u nekom trenutku je sve krenulo da stagnira, i nije više bilo ni novih numera. Zapravo, nastajali su samo instrumentali, dok su pevanja samo zapocinjana, ali skoro nikad završavana (bar ne za Mistakemistake, jer su i Milovan i Zoe već imali neke projekte sa strane). Jednostavno počeli smo da se razilazimo skoro u svemu, od stilova, produkcije, pa i načina promovisanja, odnosno smera u kome treba da se bend razvija, pa je falio samo povod da se podelimo. Na kraju, oni su pošli putem Beovizije i nečeg u čemu se mi baš i ne pronalazimo.
Kako ste pronašli nove pevače?
Neako su sami dolazili, preko nekih preporuka… Na primer, Dj Nikolica i DJ Fraki su nam preporučili Bojanu Vunturišević… Naravno, trebalo je i vremena i strpljenja.
Neako su sami dolazili, preko nekih preporuka… Na primer, Dj Nikolica i DJ Fraki su nam preporučili Bojanu Vunturišević… Naravno, trebalo je i vremena i strpljenja.
Da li su samo Ivan i Edi Mistake Mistake?
To je osnovna postavka koja se ne menja, jer smo osnivači a i braća smo. Sada su u postavi još i Bojana Vunturišević i Elena Lange, a ponekad i Vukašin Marković iz IrieFM-a.
Kako danas izgleda izdati album u Srbiji? Vi ste dosta toga sami povukli?
Gotovo sve sami. Ali i na prvom smo sve sami uradili, snimili, producirali, postproducirali, masterovali, dizajnirali omot, pa čak i finansirali sve spotove, pa i celokune produkcije snimanja i montiranja i miksanja video i audio snimaka živih nastupa. Doduše, mnogo toga uz pomoć prijatelja (na primer spotovi Igor Ćorić, Romana Vujasinović, Miomir Pantić…). Dakle, i sad je sve ovo bio naš deo posla. Ali mi prosto volimo da radimo tako, i da stojimo iza onoga što smo uradili. Sada imamo novog izdavača. Ova izdavačka kuća je i formirana tako što su se drugari ujedinjeni oko istog problema, a to je "kako objaviti album a ne biti zarobljen zlim i ne fer ugovorima". Tako su tu sad DJ Flip, MKDSL, Wolfgang S. Mistakemistake, Good Guys… Naravno, svi mi ćemo se potruditi da to i zaživi.
Kakva ti je domaća muzička scena danas?
Prilično siromašna… Nema kritične mase, naročito na elektronskoj sceni. Zato i jeste veliki problem kako zainteresovati ljude za domaću produkciju. Takođe, nedovoljno se promovišu domaća izdanja. Zapravo, od onoga što nije Pink ili festivalska muzika, samo se podržavaju etno i eventualno pokušaji rock-a, naravno isključivo na našem jeziku, čime se potencijalno smanjuje broj slušalaca koji nije odavde. Moje mišljenje je što na ovaj način smanjujemo mogućnost da proizvode ovdašnje kulture promovišemo van naše zemlje. Šteta je što mnogi misle da ako nešto nije etno ili na našem jeziku, da samim tim nije deo naše kulture. Zapravo, je potpuno suprotno, takvim pristupom se potencira turski i arapski upliv u našu kulturu, a ne nešto što je u skladu sa današnjim pravcima u umetnosti a proizašlo je odavde. Upravo iz ovog razloga smo novi album i nazvali Kobajagi, jer koliko god mi bili vezani za neke svetske pravce, ti pravci su zapravo neko naše viđenje, odnosno naš pokušaj toga, pa su samim tim kobajagi to. To i jeste ono kako nas van naše zemlje ljudi i doživljavaju, kao neku egzotičnu verziju tih pravaca.
A u regionu?
Pa mislim da se svuda u regionu više vodi računa o kulturi nego što je to situacija kod nas. Mislim da je kod nas kultura zapravo, paravan za patriotizam, pa je to ujedno i filter na osnovu koga se određuje šta je meinstrim…
Koga bi voleo da slušaš uživo?
Od onih koje nisam imao prilike već da slušam, a imajući u vidu da postoje još uvek, voleo bih da čujem: Daft Punk, MGMT, Binie Man, Wookie, Simian Mobile Disco…
Koga bi voleo da slušaš uživo?
Od onih koje nisam imao prilike već da slušam, a imajući u vidu da postoje još uvek, voleo bih da čujem: Daft Punk, MGMT, Binie Man, Wookie, Simian Mobile Disco…
Šta bi poručio mladim muzičarima, umetnicima uopšte?
Da ne gube nadu lako, čak i ako ih ne razumeju u tom trenutku.
Album Kobajagi možete preslušati OVDE.
