Beogradski bend E-Play je nedavno predstavio treći studijski album "Drago mi je da smo se upoznali" koji je izašao za Cinema City. Maja Cvetković i Biljana Todorovski odgovorile su tim povodom na pitanja Domino Magaina.
Da li novi E-Play album "Drago mi je da smo se upoznali" donosi nešto novo u zvuku u odnosu na predhodna dva?
Maja
Donosi naravno mnogo toga novog. Trudili smo se da ostanemo verni osnovnom zvuku E-play-a, ali da ga nadogradimo što je više moguće. Za ovakav produkcijski pristup nam je jako puno pomogao naš producent Nikola Vranjković koji je zajedno za Markom Nježićem uspeo da ostvari i nadmaši naše zamisli. Ovog puta imali smo dosta vremena i nekoliko različitih studija u kojima smo mogli da eksperimentišemo, ali se Nikola nije libio da ostavi dosta toga sa demo snimaka kako bi bend sačuvao dušu. Mislim da nam je ovo najhrabriji muzički poduhvat. Nismo izmislili toplu vodu, svirali smo kako se osećamo, trudili smo se samim izborom producenta da uradimo najbolju moguću produkciju i to je to. Ne treba rečima da opisujemo album – najbolje je da ga sami upoznate.
Kada je sniman, kako su nastajale pesme? Dosta ste svirali, kako ste stigli?
Maja
Počeli smo da ga snimamo u PGP-ovom studiju PET u decembru 2007. godine. To nam je omogućio Ognjen Uzelac. Od tada smo radili sa prekidima i u raznim studijima. Najlepše vreme smo proveli u studiju Vitas. Početne ideje su nastale u mojoj radnoj sobi, a zatim smo ih uobličavali u jednom prostoru koji nam je dao na korišćenje Nebojša Babić ,a kasnije i u prostoriji Eyesburna. Puno vremena smo posvetili ovom albumu i nadamo se da se to oseća.
Da li je ovo prvo muzičko izdanje Cinema City i otkud ta saradnja?
Maja
Cinema City pored filmskog programa ima i propratni muzički program. Tako da im muzika nije strana. Oni su pokazali interesovanje za ovaj bend i bili jedini izdavač koji je dolazio u naš studio i preslušavao naše pesme i interesovao se kako napredujemo. Time su nas potpuno pridobili. Sa svim ostalim izdavačima smo uvek išli samo na neke dosadne i neproduktivne sastanke. Bili smo u pregovorima sa drugim izdavačima ali smo hteli da probamo nekog novog i drugačijeg. Naša muzika će pratiti ceo taj festival, kako na samom festivalu, tako i u reklamama, džinglovima itd… (otuda to da smo soundtrack ovog festivala).
Da li mislite da je u Srbiji besmisleno izdavati diskove, kada je piraterija toliko rasprostranjena? Da li su vam svirke prioritet ipak?
Biljana
Svuda cveta piraterija, ali naravno kod nas nam se čini da je najgore. Izgleda besmisleno i kao rat sa vetrenjačama, snimati, izdavati diskove, praviti omote i promocije, ali i dalje smatram da smisao postoji dok god postoje ljudi koji žele da kupe disk, kao fizičku tvorevinu, sa svojim omotom, fotografijama, tekstovima, zahvalnicom, komadom plastike koji svira samo tu i ni jednu drugu muziku. Svirke nam jesu prioritet u susretu sa publikom i to je najlepši način da predstavimo i izrazimo našu muziku, ali i to se čini besmislenim u Srbiji jako često, u susretu sa sve manjim brojem sala i mesta za sviranje i nedovoljnom angažovanošću nekih organizatora. Ipak, verujem da se posle izvesne stagnacije povećava broj ljudi koji slušaju ovu i sličnu muziku i da su mlađe generacije manje opterećene ispiranjem mozga sa tv ekrana. Zahvaljujući Internetu, dopiremo do novih slušalaca i nadam se i posetilaca naših koncerata, a tu će se sigurno naći i novi ljubitelji muzike na diskovima.
Da li ste se malo pomerili ka nešto komercijalnijem mainstimu?
Biljana
Produkcija na novom albumu je savremenija, ide u korak sa svetskim trendovima, potrebno je preslušati album više puta da bi se čulo i primetilo sve ono što smo snimili. Trudili smo se, sa druge strane, da ne izgubimo ništa od one energije, spontanosti i ličnog odnosa u tekstovima i pevanju koji su, po mom mišljenju, naš znak prepoznavanja. Ne razmišljam mnogo o pripadnosti ili nepripadnosti mainstreamu, ali ako pod tim podrazumevamo Coldplay, Depeche Mode ili Radiohead koji se mogu čuti u svakoj prodavnici na zapadu, onda ne bih imala ništa protiv da nas uključe u taj „glavni tok“.
Koje pesme su vaši favoriti sa novog albuma? Za koje mislite da će biti hitovi kod slušalaca?
Biljana
I na novom albumu smo primenili staro E-play pravilo, a to je da ni jedna pesma ne liči na neku drugu i zbog toga nemam nekog posebnog favorita, to varira od doba dana i raspoloženja, pa čak i od nečeg što pročitam u novinama pa krenem da pevušim odgovarajući tekst. Hit prethodnih meseci mi je u tom smislu bila pesma „Sramota“ jer se refren može primeniti na mnogo toga oko nas. Novi hit u tom smislu će biti „Važna prilika“ koja otvara album. Kod starih (po stažu, ne po godinama) fanova, mislim da osim pomenute „Sramote“ ima potencijala „U tuđem odelu“ i „Vremeplov“. Oni koji su nas upoznali od prethodnog albuma, naći će sebe u pesmi „Loš dan“ i „U sumrak“, dok će ljubitelji elektronskog zvuka plivati između naše i verzije Marka Nastića „Too Late“ numere. Za ljubitelje iznenađenja i skrivenih značenja, tu su „Bez reči“ i „Retrovizor“. I naravno ovo sve nema apsolutno nikakve veze, očekujem da će me ponovo iznenaditi i oduševiti fanovi i ostali koji će voleti ovu ili onu pesmu, iz ovog ili onog razloga. Jedva čekam koncerte gde ćemo dobiti onu pravu informaciju, direktno iz publike.
Maja
Mislim da će Loš dan i retrovizor najbolje proći kod publike. A najviše sam vezana za pesme Sramota, U tuđem odelu, U sumrak, Dobra prilika, Bez reči. Mada će se publika prvo zakačiti za pesmu Too Late s obzirom da se ona nalazi u špici emisije Exit u pokretu (koja ide više puta dnevno).
Hajde da se vratimo na početak – pobedili ste na urban demo festu. Da li ste imali sreću da pronađete prečicu do uspeha ili nešto jedinstveno u zvuku? Ili oba?
Maja
Mislim da prečice ne postoje. Postoji samo jako veliki trud I rad kao i želja da bend opstane. Mislim da je dovoljan uspeh da ovoliko postojimo i radimo s obzirom da je u Srbiji jako teško baviti se ovom muzikom. Urban demo fest i Goran Nikolić (organizator) su za ovaj bend uradili puno – u smislu da su održali reč da će pobedničkom bendu izdati album. To nam je bila odskočna daska, a za sve ostalo smo morali da se izborimo. E-play jeste specifičan po svom zvuku i brzo je našao mesto na sceni ali da bi opstali morali smo puno da radimo na sebi. Istina je da nam je sviranje na sceni najjače oružje.
Šta je vaša poruka mladim kreativcima?
Biljana
Budite spremni na puno rada, razočarenja i odlaganja, ali na kraju se sve to isplati ako vam je zaista važno. Stvarno je predivno videti i čuti da je to što si uradila/o nekom bitno i da je taj neko našao inspiraciju, osetio se shvaćenim ili jednostavno doživeo neku dobru emociju zbog vaših dela. I na kraju drago mi je što sam zahvaljujući muzici upoznala puno kreativnih i vrednih ljudi.
