Bojan Bošković, generalni menadžer Exit festivala govori za Domino Magazin.
Autorka: Jana Vidić
Exit postoji deset godina. To je za Balkan veliki uspeh u trajanju. Kako ste opstali toliko dugo?
Teško! Svaka godina teška je na svoj način, ali guramo. Nekako smo determinisani da Exit svake godine može da bude bolji. Trudimo se da teramo dalje.
Šta znači teramo dalje? Šta terate dalje?
Pa, taj projekat.
Koji je njegov sadržaj sem muzike? Nastao je u doba kada je Srbija promenila imidž. I vi ste doprineli toj promeni ne samo muzički.
Nastao je u doba kada je Srbija htela da ga promeni. Ovih deset godina ispada da i nije izmenjen u potpunosti. Recidivi stare Srbije su prisutni. Zbog toga pokušavamo da poradimo na tome da Srbija i realno promeni imidž. U nekom našem internom zezanju imam zamisao da na Exit dolazi budući premijer Srbije. Siguran sam da je u publici i da će pokupiti našu poruku koja će imati utica na njega i kasnije ga opredeliti. Kao što Tvrđava postoji 300 godina, tako i mi gradimo svake godine dodajući par cigala u Exit. Možda nije vidljivo u materijalnom smislu, ali jeste u društveno političkom.
Više ne razmišljamo šta znači reć „exit“. Pogrešno je izgovaramo sa „z“ – „egzit“.
Beograđani kažu „Egzit“, Novosađani „Eksit“. Meni je svejedno jer je Exit Exit.
Ali smo zaboravili šta to znači!?
Ja nisam zaboravio kao ni ekipa oko nas. Exit je tu svake godine da nas podseti. Situacija je u državi drugačija u odnosu na pre deset godina kada smo imali crno belu priču i kada je bilo lako fokusirati se šta je dobro, šta loše. Danas je sve strašno crno. Po meni, mnogo je teži pomak koji Srbija treba sada da napravi nego pre deset godina. Mnogo, mnogo teži.
Uprkos neuspešnim privatizacijama, štrajkovima, Exit opstaje kao jedno od najuspešnijih preduzeća u Srbiji, a na listi muzičkih evropskih festivala je u prvih deset. Kako uspevate?
Ne znam koji su kriterijumi uspeha. Ako je kriterijum uspeha opstati onda smo uspešni. Da, postojimo deset godina. Ali znamo kako se radi posao u Srbiji, znamo broj monopola koji postoji i ako je u pitanju finansijski aspekt mi smo ispod svih kriterijuma.
Kako ispod kriterijuma?
Naša konkurencija su ozbiljni festivali u svetu. Budžet nekog engleskog festivala samo za gumene čizme koje besplatno deli, isti je kao naš za main stage program. Komparacije jednostavno ne možeš da praviš. Imam utisak da izvlačimo maksimum, ali moramo ići na kompromis zbog teške ekonomske situacije. Postojimo zbog posetilaca, naša karta je verovatno najjeftinija na svetu. Ali, radiš ga u Srbiji. Dakle, imamo jedan svetski događaj po ceni koja je primerena Srbiji i to je užasno teško izdržati u ekonomskom smislu. Trebalo bi da košta 4 ili pet puta više.
Zbog toga vam pomažu država, pokrajina, grad.
Malo si zamenila teze. Od države ne dobijamo skoro ništa i to je važno da razgraničimo. Tretman koji imamo u republici je kao da smo koletaralna šteta. Sramota! S druge strane imamo podršku Novog Sada i Vojvodine, ali hajde da i to demistifikujemo. Mi ne dobijamo više od recimo 15 odsto ukupnog budžeta Exita. Računica je da Novi Sad za svaki dinar koji uloži u Exit dobije 30, 40 ili 50 dinara u gradskoj ekonomiji. To je dobar posao za Novi Sad i mi smo to prepoznali. Izdaš desetak hiljada stanova, taksisti voze, restorani rade, sve radi i grad tih dana izgleda drugačije. Moj prijatelj kaže da su to jedini dani u godini kada može slobodno da ide u bordo farmenricama a da ga ne gledaju čudno. Po meni bottom line cele priče je – zamisli da si gradonačelnik i da ti neko kaže – investiraj ovde milion evra, vratiće ti se milion i dve stotine hiljada. Svaki gradonačelnik bi to prihvatio jer je dobro za njegov grad. Ne smem ni da pomislim koliko košta Univerzijada koja je na nivou državnog projekta, mi smo državni samo kada je potrebno slikati se ili kada se kaže da će pandemija gripa ući na Exit. A već je ušla! Znači ili je šteta, ili slikanje. Jedinu ozbiljnu, stratešku saradnju imamo sa gradom Novim Sadom i Izvršnim većem Vojvodine. Pokrajina nam je dala 30 miliona dinara, Grad 50, a ostaće mu 40 puta više.
Dve starije Novosađanke anketirala sam šta misle o Exitu, da li im smeta buka, stranci, mladi koji se muvaju gradom. Rekle su sve najlepše što me je malo iznenadilo.
Što te je iznenadilo! Naša strategija je da budemo dobri za Novosađane i čini mi se da su oni to provalili. Bez obzira na medijske pritiske koje trpimo u poslednje vreme čini mi se da su nas ljudi shvatili i to je super. Pa nije taj gradski novac neko „javno dobro“ da bi svako ko nešto organizuje dobio po malo. Nije to poenta. Dosta se održavao socijalni mir na taj način. Dokle će Srbija biti podgrejan leš!? Moraju da se pomognu dobre stvari. Nemam nikakav problem da kažem da smo mi strašno dobri za grad i da nismo promašena investicija. Lepo bi bilo da nas je podržala i republika.
Šta se sve krije iza firme Exit? Ove godine pruzeli ste Sterijino pozorje, Madonin koncert vi radite itd.
Ta karakterizacija je strašno tvrda i dvosmislena. Nismo mi ništa preuzeli. U stvari, Sterijino pozorje preuzelo je nas, Ivan M. Lalić otišao je iz Exita da tamo bude direktor. Radimo produkciju Sterijinog pozorja i radili smo to dosta dobro, mislim. Cinema City radimo i to su projekti vezani za Novi Sad. Obe stvari imaju potencijal da postanu pozorišni, odnosno filmski Exit i da Novi Sad umesto dve nedelje žurke ima tri meseca. Kad kažem „žurka“ mislim na strance koji dolaze, odlaze, tu su mediji, frka. Zamisli da svega toga nema! Novi Sad polako postaje nezamisliv bez Exita i Cinema City festivala. Videćeš sledeće godine Sterijino pozorje! Puštaju se pipci, izlazi se u grad. Mislim da ljudi kapiraju mnogo više nego pre deset godina. Ima zajedljivih, zlih jezika, ali mi se borimo protiv takvih i sve to ide u rok službe. I mi ništa ne preuzimamo, ništa nam niko nije dao, za sve smo morali da se izborimo. Pomenula si Madonu, Depeche Mode, Peperse smo odradili. Stekli smo poslovni bonitet koji smo učili proteklih deset godina i zbog toga dobijamo da radimo takve stvari. Mi se borimo za njih.
Imate novu kampanju – Petrovaradinski park, uz to ide i premeštanje kampa.
Svake godine imamo drušvenu dimenziju koja je klica onog buntovničkog Exita 2000. koja i dalje postoji kod nas i klija. Verujemo da smo strašno dobri za društvo. Koristiću političku terminologiju – mi se ne busamo u prsa, ali smo jako velike patriote i ovo posmatramo kao najveći patriotski čin koji možemo da radimo za Srbiju. Exit je po nama najveći patrotski čin. Naš posao dobrim delom se sastoji u tome da Srbiju učinimo pitkom strancima, zapadnoj Evropi, zapadnom svetu. S druge strane želimo da taj zapadni svet i zapadnu Evropu, tekovine evropske civilizacije predstavimo ovde na pravi način. Muka mi je od Novog Sada koji se predstavlja kroz tamburice. Postoji velika zavera novosadske Srpske akademije nauke i umetnosti o tome kakav Novi Sad treba da bude. Naša vizija je savremeni grad, savremena Vojvodine i savremena Srbija. To promovišemo kroz ekološku kampanju koju sada radimo.
Šta obuhvata projekat u kome je samo deo novi kamp?
Ideja je da se neki bitni aspekti očuvanja životne sredine podvuku i radimo to obrazujući veoma mlade ljude kojima treba pristupiti subverzivno da biste ih pridobili, drugačije od tradiciinalnog marketinškog pristupa. Inače, potreba za dobrim kampom u Novom Sadu postoji i bez Exita. Nije normalno da ga grad od 500.000 stanovnika nema. Pri tome, on se može koristiti za različite stvari, od takmičenja u kuvanju lovačkog paparikaša do Exita, svejedno mi je, ali dobro je da grad ima stalno mesto za kamp i da njegov kapacitet bude veći od starog. Tražili smo lokaciju koja je izmeštenija, veća i došli smo do Petrovaradinske ade kao idealne. Sada je to izuzetno zapušten deo, nižu se brda deponija, odatle se ilegalno iz Dunava vade pesak i šljunak, prljavština je na sve strane.
Takav projekat nemoguće je uraditi bez povezivanja sa drugima. Ko vas je podržao?
Parcela je vlasništvo Vojvodinašuma i oni su prihvatili ideju, onda su se uključila Ministarstva za zaštitu životne sredine i poljoprivrede, pokrajinski Sekretarijat za zaštitu životne sredine i ekologije, gradska Uprava za ekologiju, brojna javna preduzeća. Onda smo rekli ako već postavljamo infrastrukturu hajde da bude trajna i tako grad radi jedan deo, mi drugi i Exit će maksimalno učiniti da Petrovardinu ostane park sa sportskim terenima, trim stazama, botaničkom baštom s interesantnim rastinjem. Živi bili pa videli. Dobro je što smo iselili kamp i naišli na razumevanje Grada, pa je sada izvorište iz koga se Novi Sad snabdeva vodom u zoni zaštite. Ne mogu deponije da budu na izvorištu, a nama je stalo da se to zaštiti. Nadam se da smo konačno, dugoročno rešili problem kampa.
Imaš li ti politički stav ili ignorišeš politiku? Koliko na rad Exita utiču političke i stranačke konstelacije?
Polazim od toga da je politika u zemlji koja je u tranziciji užasno bitan faktor i to ne možeš da izuzmeš pogotovo ako radiš stvar od javnog interesa. Potrebna ti je strateška saradnja sa politikom. Mislim da je neetički ne zauzeti politički stav u uslovima u kojima se nalazi Srbija. Nama je bitno da Exit ima podvučen politički stav iza koga stojimo. Nadam se da ćemo za „x“ godina sebi moći da dopustimo da kažemo „ne mešamo se u politiku“. Uopšte nisam spokojan, a ideja – Srbija u EU, čini mi se suviše daleko. Voleo bih da je bliža, a mogla je biti da su se neke stvari drugačije uradile. A drugi deo pitanja – „koliko utiče“? Utiče značajno, ali nismo oni koji direktno pomažu ovu ili onu partiju, već podržavamo stav, main set koji treba Srbiju da odvede u EU. Mislimo da joj je tamo mesto. Ali dokle god je ona najlošiji đak u poslednjoj klupi, kako nas vidi EU, neće ni profesor više da se bavi tobom, samo te šalje na dopunske časove, a bavi sa onima koji idu na takmičenje iz nečega. E, nama je dosta da je Srbija poslednja u klupi i pomažemo na naš način da pređe u prednje redove.
Koliko se Bojan Bošković promenio od 2000. do 2009. sem što si se ošišao i nemaš više prepoznatljivi rep nemarno uvezan gumicom?
Dosta se menjam i korigujem svoje stavove, ali ne one bazične. Trudim se da radim na sebi. Svestan sam stvari koje ne razumem ili ne znam. Nadam se da sam bolji nego što sam bio. Možda iskaljeniji, malo grublji.
Da li si omatorio?
Mislim da nisam. Jel jesam?
Spolja nisi, a iznutra.
Tek iznutra nisam. Veoma sam aktivan. Danas je petak, osam uveče i ja nastavljam da radim. Ne znam gde ti ideš.
I ja idem da radim.
Poslednja vest
Zbog visokog vodostaja Dunava Exit je odlučio da kamp ove godine ne bude na Petrovaradinskoj adi koja je poplavljena, već na nešto višem terenu – na Trandžamenu, na prostoru neaktivne vojne kasarne gde postoje dobre pogodnosti za smeštaj više hiljada kampera. Taj prostor je pored Petrovaradinske tvrđave. Mesto u kampu možete kupiti na recepciji Exit kampa od 6. jula (ponedeljak). I nemojte žaliti za kupanjem u Dunavu! Kada u Evropi kiše ne prestaju Dunav je u Novom Sadu rekordno visok i užasno je hladan i prljav. Smišljajte suvozemne zabave u Petrovaradinu, baroknom gradiću iz 18. veka, a ako prepešačite most preko Dunava očekuje vas Novi Sad i njegovi izazovi. Koji? Istražite, pa nam javite šta se pronašli.
