Čitaoci su prvi put dobili srpski prevod klasičnog istorijskog romana "Sinuhe Egipćanin" Mike Valtarija (1908-1979), jednog od najpoznatijih finskih pisaca 20. veka.
Ovaj roman je 1966. doživeo prvo i jedino izdanje na tlu Jugoslavije kod riječkog izdavača "Otokara Keršovanija" i neki ga se možda i sećaju, iako već odavno ne može da se nađe ni u antikvarnicama, a u svetu se i dalje prodaje,što se može proveriti na brojnim internet sajtovima.
Objavljen u Finskoj 1945, "Sinuhe" je veoma brzo postao svetski hit i preveden je na 40 jezika. Posebno je bio popularan u SAD, gde se 1949. našao na svim bestseler listama i još se može naći u knjižarama. Bio je najprodavaniji prevedeni roman svih vremena u SAD sve do pojave "Imena ruže" Umberta Eka, a Holivud ga je ekranizovao 1954.godine.
Valtari se pojavio na finskoj literarnoj sceni 1925. godine, a dve godine docnije postigao je internacionalni uspeh romanom "Velika iluzija" koji je kritika u Evropi upoređivala sa delima američkih pisaca "izgubljene generacije", koji su pisali o Prvom svetskom ratom i njegovim posledicama.
Izuzetno plodan pisac iza koga je ostalo 26 romana, 15 novela, šest zbirki pirča, nekoliko knjiga poezije, 26 drama i bezbroj novinskih članaka, književnih kritika, prevoda i radiodrama,kao i filmskiih scenarija, jer su prema njegovim delima snimljena, između dva rata, čak 33 filma u skandinavskim zemljama.
Valtari se nije ustručavao da piše trilere, istorijske, gotičke romane, a interesovanje za drevni Egipat ga je inspirisalo da napiše "Sinuhea".
Knjiga je plod dugotrajnih i veoma detaljnih proučavanja literature o Egiptu iz vremena faraona i to su priznali i egiptolozi nakon što se roman postigao globalni uspeh.
To ga, nesumnjivo, čini privlačnim i čitaocima danas koji traže u istorijskim romanima što autentičniju sliku mesta i epohe u koju je smeštena radnja.
Valtari je odabrao izuzetno dramatični period u egipatskoj istoriji kada je na presto stupio faraon Ehnaton iz 18 dinastije oko 1300 godine pre nove ere. Poznatiji je pod imenom Akhenaton, koje je uzeo pošto je odbaci sve bogove i zadržao samo jednog -Atona. Kao prvi monoteistički vladar na svetu preselio je prestonicu iz Tebe u Amarnu.Nasledio ga je maloletni Tutankamon, poiznat po blagu u njgoeoj grobnici.
Pisac je svog junaka Sinuhea, koji je i narator, jer roman ima formu memoara koje on piše u progonstvu, smestio na dvor Akhenatona kao dvorskog lekara koji prati sve dvorske intrige i tajne, zavere, ubistva, jer faraon je iz braka sa lepoticom Nefertiti imao samo devojčice što je otvorilo put nemilosrdnoj borbi za nasledstvo.
Zahvaljujući veoma dobrom prevodu (Veljko Nikitović, Kosta Lozanić) sačuvana je iluzija da se čita neki drevni zapis koji je do savremenog čitaoca stigao putujući kroz tri milenijuma. Poklonici istorijskih romana neće biti razočarani Valtarijevim delom koje potvrđuje da je izdržalo probu vremena i uvrstilo se među klasike ovog žanra.
