“Očekujući odgovor” je prva knjiga novinarke Bojane Karavidić. Knjigu priča je pisala u pauzama svekodnevnog posla i angažmana u osnivanju Udruženja građana “Suburbium” o kulturno istorijskoj baštini kao i Korzo portala za urbanu kulturu i baštinu.
Priče mogu da budu njene ali i tvoje, moje, naše. Večne i suštinske traže odgovore na pitanja o ljubavi, životu i smrti. Valjda svako ima svoj odgovor ali nije loše kada nas neko podseti na njega ili ukaže na put gde da ga tražimo.
Potražite ga i vi u tri poglavlja koja ceo jedan život obuhvataju u tri reči: Ljubav, Život, Smrt.
LJUBAV
Ako se setimo da je Jovan Lestvičnik pisao da onaj ko želi da govori o ljubavi liči na čoveka koji bi hteo da izbroji koliko u moru ima zrna peska, onda zaključujemo da se Bojana hvata u koštac da objasni tu čarobnu pojavu: Ljubav. Omeđuju je u knjizi priče o četvrtastoj burmi, letnjoj ljubavi, liftu, večeri pred odlazak… Tako ulazimo u život junakinje iz prve priče koji je omeđen brakovima. Prvi je bio studentski a razveli su se kada ga je videla ispred robne kuće “Beograđanka” kako je oko struka obgrlio neku žensku…. Drugi muž je bio pisac, urednik književnog časopisa a razveli su se jer je njgova majka zahtevala da on spava kod nje, jer joj uveče raste pritisak… Treći muž je bio njena treća sreća a preminuo je u noći kada su skuvali paradajz za zimnicu.
I tako od prvog do poslednjeg, godine su prolazile i dođe starost sa večerima ispred televizijskih emisija… nogama u lavoru sa toplom vodom i sećanjima.
O prošlosti i sećanjima reči se nižu i u priči o letnjoj ljubavi i morskim dražima. Tu je kuća na sprat, veliko dvorište, olendri, crnogorski pršut, ovčetina, pljevaljski sir, orada i obavezna loza dok se krčka ručak….. Sećanja naviru i prolaze dok se samoća uvlači u sve pore. A onda se pojavljuje jedno mače koje se ušuškava u toplo krilo, pa se penje uz vrat, grebucka i uživa u društvu. Uživanje je obostrano a život obogaćen druženjem i ljubavlju.
I tako priče se nižu, sećanja naviru i podstiču čitaoce na razmišljanje o životu. A to je i drugi deo knjige “Očekujući odgovor.”
ŽIVOT
Prva priča je o braku, o njoj i njemu, o lažnoj smirenosti, o svakodnevnim monotonim “dužnostima” koje čine život. Ona… glumi smirenost dok joj se uglovi usana spuštaju u grimasu a On s uzdahom olakšanja hvata vazduh i otključava vrata auta. Vreme je neminovnost i nju odnosi tamo daleko…. On na sahrani vrti u glavi rečenicu: “Najzad sam gazda” i smeška se.
Ima Bojana o životu još sećanja…”U krevetu mesto pored je prazno, ali redovno nameštam posteljinu za dvoje. Za smrt nema mesta u bračnom krevetu koju smo decenijama delili, u ljubavi i svađi, muž i ja.”
SMRT
O smrti, toj nepoznanici ali i neminovnosti za svakog od nas najmanje je napisano priča. I odličan naslov treće i poslednje “Smrt nema tvoje lice” možda nam upire prst u večnost. Ono nepoznato što hoda sa nama dok i mi hodamo putevima života. Ne slučajno ta poslednja priča je o njemu i ljubavi. Čitajući je postavlja se pitanje da li smo saznali odgovor ili ga i dalje očekujemo. Odgovora je puno, oni su tu pred nama i u nama, to je ono što Bojana Karavidić osmišljava kroz raznovrsne priče. Tako je mnogo odgovora sažeto u jedan a to je večita ljubav i čežnja da nas obuhvati svakog trena i ovekoveči život kroz poljupce, sreću, tugu, očajanje, svađe, trenutke nezaborava. Ljubav je sve to a na nama je da se trudimo i čvrsto je stegnemo da ne pobegne.
