U doba tehnologije i brzog tempa života, mnogo manje nam ostaje vremena da se posvetimo sebi i svojim zadovoljstvima. Jedna od relaksacija je i sedeti u prirodi uz neku dobru knjigu. Ne košta puno, vremenski ni materijalno, a opušta nas od stresnih situacija. Poražavajuća je statistika koliko ljudi u Srbiji malo čita knjige, posećuje knjižare i Sajmove ili čak ima sopstvenu biblioteku, a posebno poražavaju takvi podaci kad se sazna da godišnja članarina u bibliotekama iznosi svega 400 dinara, kao i da uvek možemo pozajmiti knjige od prijatelja.
Da li zbog nemaštine i loše finansijske situacije, možda više zbog lenjosti i nezainteresovanosti, ali čak 75-80% odraslih ljudi, po prošlogodišnjim istraživanjima, u poslednjih godinu dana nije pročitalo ni jednu knjigu vezano za posao i samoobrazovanje, dok je 60% ljudi pročitalo samo jedan bestseler.
Svi znamo koliko je bitno da se deca odmalena edukuju, uče slovima i uz pomoć slikovnica i bajki gradi svoj fond reči. U današnje vreme, decu je najlakše smestiti ispred televizora ili im tutnuti neku mobilnu igru u ruke, pa tako samo 20% domaćinstva sa decom do pet godina ne poseduje niti jednu dečiju knjigu. Osnovci i srednjoškolci čitaju samo kad moraju – oko 30% školaraca ne čita knjige na raspustu.
Ipak, statistika je jedno a stvarnost sasvim druga. Poslednjih godina se primećuje porast interesovanja za beletristiku, dok je još uvek manja potražnja za naučnim knjigama. Čitaoci prednost daju stranim piscima više nego domaćim, popularniji su romani, istorijske knjige, književnost, knjige za decu, publicistika… Veliki uspeh imaju i naslovi koji su doživeli ekranizaciju pa je sve više onih koji uz premijeru dobrog filma kupuju i knjigu.
Statistika Deca Srednjoškolci Odrasli
|
U Beogradu je već naširoko poznat tradicionalni oktobarski Sajam knjiga i izdavača, koga svake godine poseti oko 150.000 posetilaca. Ono što ga čini svake godine drugačijim je svakako pristupačnija cena knjiga, veliki izbor popularnih naslova, antikvarnih knjiga, odabir jedne zemlje kao domaćina Sajma i dovođenje poznatih pisaca kako bi potpisivali svoje romane i družili se sa svojim čitaocima.
U Srbiji postoje kompanije i finansijske institucije koje omogućavaju da se fond knjiga u bibilotekama obogati. Jedna od kompanija koja već godinama ulaže u razvoj kulture u našoj zemlji je Hypo Alpe Adria banka. U cilju razvoja bibliotekarstva i kulture u Srbiji, tokom 2013. godine realizovaće se projekat Hypo biblioteke i deliti donacije u vrednosti od po 5.000 evra za 4 biblioteke u Srbiji -u Kraljevu, Užicu, Gornjem Milanovcu i Kruševcu.
Realizacija projekta je simbolično započeta na svetski dan knjige, doniranjem sredstava kraljevačkoj biblioteci a narednih godina će se nastojati da i druge biblioteke u zemlji povećaju fondove. Realizaciju projekta Hypo biblioteke će, pored donacija bibliotekama pratiti i niz dodatnih aktivnosti čiji je cilj podizanje svesti opšte javnosti o značaju čitanja, odlaska u biblioteku i kulture opšte.
S obzirom na to da je, kako tehnologija raste i razvija se, u svetu velika potražnja za e-knjigama (knjige u pdf formatu koje se mogu čitati preko smatfona, tableta i e-readera), sve više ljudi u Srbiji se odlučuje i na ovaj vid čitanja. Prednost e-knjiga je u dostupnosti, lakšem pretraživanju i mogućnosti plaćanja online i naravno, kako u Srbiji piraterija još cveta, besplatnom preuzimanju preko interneta. Sa samo par klikova možete je naručiti preko online knjižara ili skinuti sa nekih share fajlova a izbor knjiga je zaista neograničen.
Iako je čitanje e-knjiga u porastu, još uvek ima ljubitelja mirisa hartije i štampanog izdanja, tako da je odnos pola-pola. Mada, zar je bitno kako i šta, važno je da se čita i naš život oplemenjuje na najlepši način.
