Margaret Lorens piše s takvim autoritetom da se Kameni anđeo čita kao jednostavna malograđanska priča – što knjiga, u stvari, nije.
Glavna junakinja je Hejgar Šipli, baka od 90 godina, koja priča svoju životnu priču. Ona je nespokojna, tvrdoglava i ponosna. Njen lik otkriva kako je izgleda biti veoma star, fizički slab, zavistan od drugih i izmučen sećanjima iz prošlosti. Lorensova na dirljiv način opisuje iznenadnu spoznaju u bakinoj glavi o tome gde je pogrešila u životu i šta je uzrok njene nesreće, odnosno kako su joj principi kojih se pridržavala u stvari lišili zadovoljstva. Suptilno mešajući prošlost i sadašnjost, ona zadržava svoj ponos iako je senilna, i priseća se života koji je vodila kao buntovna, mlada nevesta i kasnije kao ucveljena majka. U knjizi se postavlja pitanje i o prirodi i o ceni oslobađanja, nezavisnosti i ponosa, ne u kontekstu ljubavi ili romanse (iako je važno shvatiti da Lorensova ne izbegava temu seksualne želje) nego u kontekstu dostojanstva i ličnog identiteta tokom jednog životnog veka.
Knjiga ipak pruža nadu da čak i oni koji se najuzornije drže svojih principa mogu da pronađu inspiraciju da se promene na bolje i da ta promena pa makar ona bila i u poslednjoj fazi života nikako nije uzaludna.
Hejgar Šipli je istinski užasna i istinski veličanstvena, a ta dva svojstva su spojena u knjizi koja je izuzetno vešto izvedena i gusta, a pri tom i predivna u svojoj jednostavnosti i razumljivosti.
Portalibris i Domino Magazin poklanjaju knjigu jednom čitaocu koji pošalje mail na knjige@ dominomagazin.com. Čitaocima koji su zakasnili nećemo odgovarati na mailove.
