Dok se premijera druge sezone serije Fear the Walking Dead približava, AMC Global je objavio intervju sa izvršnim producentom i organizatorom ove serije, Dejvom Eriksonom. U razgovoru o dramatičnom nastavku serije i epizodama koje su snimane na okeanu, Erikson se osvrće na produkciju serije koja je rađena u Meksiku, ali i nov vizuelni identitet. Druga sezona serije biće ekskluzivno prikazana na AMC kanalu u preko 125 zemalja u ponedeljak, 11. aprila u 3:00h ujutro, istovremeno sa američkom premijerom. Repriza serije biće emitovana istog dana u 22:00h.
Druga sezona serije “Fear the Walking Dead” će se emitovati kroz 15 epizoda u dva dela, od kojih će prvih sedam biti prikazano od ponedeljka 11. aprila. Ostalih osam epizoda će se emitovati kasnije ove godine. Prva sezona serije oborila je sve rekorde gledanosti širom svet a završila se na Standovom imanju, koje gleda na Pacifik, gde Madison, Travis i njihova proširena porodica pronalazi privremeno sklonište. Broj zaraženih ne prestaje da raste, i oni polako počinju da preuzimaju Los Anđeles, Strand se priprema da pobegne na “Abigail”, svoju veliku jahtu usidrenu na pučini.
U ekskluzivnom intervjuu koji sledi, Dejv Erikson nam otkriva šta nas očekuje u novoj uzbudljivoj sezoni.
Koliko se “Fear the Walking Dead” razlikuje od serije “The Walking Dead” i da li gledaoci koji nisu pratili “The Walking Dead” mogu da prate “Fear the Walking Dead”?
Definitivo mogu, jer ne morate ništa znati o “The Walking Dead” i ne treba prethodno poznavanje jedne da biste pratili drugu. Ipak, serija je struktuirana tako da ukoliko ste fan originalne priče ili ste pratili “The Walking Dead”, odmah prepoznajete zajedničku nit i shvatate koliko su priče slojevite. Ipak, primetna je razlika u načinu na koji “Fear the Walking Dead” prati priču o zaraženima.
U prvoj sezoni pričali smo o vremenu tokom kog je Rik Grajms bio u komi, jer “The Walking Dead” počinje upravo njegovim buđenjem iz kome. Gledaoci su samo mogli da naslute šta se desilo za to vreme. Ali ako malo bolje pogledate završetak prve sezone serije “Fear the Walking Dead”, shvatićete da to u stvari nije kraj priče na koji se nadovezuje Rikovo buđenje iz kome. Vremenski, još uvek smo udaljeni nekoliko nedelja do tog trenutka. Interesantno u vezi sa tim kako smo postavili prvu i ušli u drugu sezonu je to što je naša porodica izolovana. Pratili smo ih od početka zaraze i njihovog shvatanja da se svet kakav poznaju raspada do dolaska Nacionalne Garde i smeštanja u interni logor. Verovali su da se situacija u svetu polako smiruje. I sve do poslednje epizode nisu znali da je situacija potpuno drugačija.
I to je ono što je sjajno u drugoj sezoni: balon je pukao! Moraju da beže iz mesta za koje su verovali da je bezbedno, i dolaze na obalu, dok im za petama ostaju pustoš i katastrofa. Prvo što naša mala porodica u toj situaciji treba da uradi je da proceni koliko je u stvari situacija loša. Dokle je stigla zaraza? Da li je zahvatila celu zemlju? Ceo svet? To ih stavlja u vrlo zanimljiv položaj, jer su naučili mnogo jedni o drugima, kakvi su kao osobe, šta su sve spremni da urade dok stvari postaju sve gore i gore, ali i koliko su daleko spremni da odu da bi to dokazali?
Svaka od tih porodica je pretprela strašan gubitak tokom prve sezone. Da li će ih to ujediniti u drugoj sezoni i da li im to pomaže u pronalaženju načina da prežive zajedno?
Jedna od stvari koje su bile važne Robertu Kirkmanu je tema nasilja i kako svaki od likova reaguje na to. To ne podrazumeva samo suočavanje sa smrću zaraženih već i reakciju svakog od likova u situaciji kada mora da ubije nekog od zaraženih koje je poznavao.
Do kraja prve sezone, suočili su se sa hordama zaraženih i većina njih je (osim Travisa, Krisa i Ališe) morala da se bori sa njima i nekog ubije. Ostaje pitanje posledica koje su ta dešavanja ostavila na njih, kao i na njihov moral i ljudskost – kako će izboriti sa sobom i prevazići to u drugoj sezoni?
Takođe, bili smo svedoci pada Los Anđelesa. Scene u kojima oni voze kroz pust, mrtav grad simbolišu njihovo napuštanje svojih domova. Izgubili su svoje kuće, prijatelje, susede, što je strašno. Na početku su svi u šoku, a onda postaju važnije veze koje međusobno razvijaju i naravno taj stav koji imaju prema nasilju.
U drugoj sezoni odlaze na Strandov brod, “Abigejl”, ali vrlo brzo shvataju da nisu jedini koji su došli na tu ideju. Još ljudi je pobeglo iz Los Anđelesa i pronašlo utočište na okeanu. To će stvoriti nove konflikte među njima. Priča će se razvijati u dva pravca: šta raditi u situaciji kada ste suočeni sa zaraženima, a šta kada ste suočeni sa drugim preživelima? Kako im prići i šta je opasnije od to dvoje?
Na kraju druge sezone, Strand kaže da je jedini način da se preživi u ludom svetu, da se prigrli ludilo. Kako je ovo primenjivo na drugu sezonu serije?
Velika tema druge sezone je pitanje kakvi će ljudi svi ti likovi postati kada ustanove da svet kakav poznajemo zaista više ne postoji i da nema povratka? Da li će se prepustiti? Da li će ih apokalipsa progutati ili će promeniti njihovu narav? Mogu li zaista nastaviti da se bore protiv svega toga i pokušaju da zadrže svoju ljudskost?
To je tema koju smo načeli u prvoj sezoni, posebno kroz lik Travisa, i to će se nastaviti u drugoj sezoni. Jedna od stvari koje su i Lisa i Medison rekle o Travisu je da ukoliko bi bio primoran da ubije bilo koju od njih dve, to bi ga slomilo. Zanimljivo pitanje u ovoj sezoni je da li ga je taj čin slomio ili će uspeti da se sabere, ne samo zbog sebe već i zbog Krisa, posebno, zato što je dečak izgubio majku? Ovde govorimo o krhkom i usiljenom ponovnom rođenju svakog lika, pa će publika u nekima od njih, npr Niku, Travisu, Danijelu videti elemente tog “ludila”.
Videli smo nekoliko mračnih trenutaka iz prošlosti Danijela Salazara (koga glumi Ruben Blades) tokom prve sezone. Hoće li biti još takvih trenutaka tokom druge sezone i kako će to uticati na odnos koji ima sa kćerkom Ofelijom (Mercedes Mejson)?
U prvoj sezoni smo shvatili da Danijel definitivno nije bio skromni berberin. Istina je, da je činio zlodela i imao neka zaista nasilna dela u prošlosti. Njegova žena, Griselda je to znala. Ne sve detalje, ali uglavnom je znala. Ipak, bila je spremna da ga podrži i čak mu ponudi iskupljenje, ali nje više nema. Njegova kćerka, Ofelija je tek saznala za ovu stranu njegove ličnosti i gleda ga sa osudom. Ofelija je provela više od pola života štiteći svoje roditelje imigrante, imajući osećaj da pomalo žive u prošlosti, da su staromodni i da imaju problema da se naviknu na američki način življenja.
Posvetila je dosta pažnje, energije i vremena pokušavajući da se brine o njima i sada je shvatila da su mnogo sposobniji nego što je ona ikada mislila. Takođe, shvatila je da nema ideju ko su u stvari njeni roditelji ili ko je njen otac sada. Ona pokušava da shvati ko je on, dok on u njoj pokušava da pronađe neku vrstu iskupljenja i oproštaja. Kada pogleda svog oca i majčinu sudbinu, čini se kao da je majka platila za očeve grehe. Emotivno, mnogo stvari očekuje ovu porodicu u drugoj sezoni serije.
Nik (kog glumi Frenk Dilejn) u finalu prve sezone priznaje kako živi u sopstvenom paklu zavisnosti od droge, i da su drugi ljudi sada počeli da stižu u takav pakao. Koliko je ova spoznaja bitna za razvoj njegovog lika u drugoj sezoni?
To je veliki deo njegovog razvoja. Na kraju prethodne sezone, Nik doživljava momenat otrežnjenja. On vidi kako se svet raspada, i prvi put nije na drogama. Neće ponovo biti u stanju da postigne to. Shvata da je neko ko je trebao da umre toliko puta u prethodnom životu i sada se pita zašto i kako je preživeo.
Čini mi se da Nik ima određeni osećaj strahopoštovanja i fasciniranosti. Zaintrigiran je svime što se oko njega dešava. Zaintrigiran je smrću i mišlju kako mu je pružena druga šansa u tom novom svetu. Činjenica da je naviknut da živi na ivici, čini da se oseća “prijatnije” u ovom novom svetu. Zbog toga on vidi apokalipsu kroz filter koji drugi likovi nemaju. Drugačiji doživljaj pritiska da preživi, uticao je na to da ima drugačiji pogled na situaciju u kojoj su se našli.
Zaraženi u seriji “Fear the Walking Dead” su u znatno manje raspadnom stanju od zombija iz “The Walking Dead”. Kako ovo utiče na reakcije likova koji se sa njima suočavaju?
U drugoj sezoni smo odmakli malo dalje pa će i zaraženi biti u raspadnutijem stanju. A tu su i drugi faktori i elementi. U slanoj smo vodi na okeanu, pod suncem koje prži. Tako da će publika moći da vidi promenu njihovog izgleda, ali u suštini oni su nedavno postali zaraženi i teško je bilo koga od njih ubiti. Ta činjenica uzima svoj emotivni danak. Humanizovali smo mrtve, ali i dalje želimo da prikažemo težinu i pritisak koji likovi osećaju kada treba da pogube ove “ljude”.
Neki od naših likova još uvek žele da prepoznaju u zaraženima tu trunku ljudskosti koja je u njima ostala, i možda pronađu razumevanje ili svesnost. Imali smo hordu zombija na kraju prve sezone i definitivno ćemo imati mnogo više zaraženih u ovoj. Ali još uvek želimo da zadržimo ideju koju je Robert ustanovio – ne želimo da mrtvi postanu samo “potrošna roba”. To je ono što dodaje priči realnu perspektivu, koju možemo da razvijamo. Tako da, iako izgledaju malo odvatnije, i dalje želimo da zadržimo momenat njihove čovečnosti.
Zašto je važno da zaraženi ne ostanu samo “potrošna roba”?
Ono što je posebno zanimljivo u vezi sa ovim žanrom je što u zaražene možete da projektujete bilo koju ljudsku anksioznost, fobiju ili strah. Kada snimate seriju o zombijima, dozvoljeno vam je da ubijete sopstvene strahove. Zaista verujem da u tome ima izvesne katarze: dozvoljeno vam je da sve stvari koje mrzite i koje vas drže budnim noću zauvek odstranite iz svog života.
Takođe, želeli smo da izbegnemo situaciju u kojoj imamo zid živih naspram zida zaraženih, njihovo uništenje bez bilo kakvog uticaja na likove. Jednostavno postojala je potreba da se nešto dešava i na emotivnom planu. Kad god postoji interakcija sa zaraženima, to ima neku svrhu ili otvara novu temu za lik koji je umešan i razvija priču dalje. Nasilje treba da utiče na likove koji ga čine kao i na zaražene.
Kako je bilo snimati u Meksiku?
Snimali smo u Baji, ekipa koja je radila na projektu je delom iz Amerike izuzev značajnog broja tehničara i umetnika koji su iz Meksiko Sitija i lokalnog stanovništva baš iz Baje. Bio je veliki poduhvat, i ako se dobro sećam, do sada ništa slično nije rađeno za televiziju. Bio je to nov teren za sve nas, pisce, režisere, sve producente i samu TV mrežu. Zaista je bio fenomenalan osećaj raditi na ovom projektu i, mislim da ćemo publici pružiti doživljaj kakav do sada nisu imali priliku da iskuse.
Bilo nam je važno da od serije “Fear the Walking Dead” napravimo raznolik TV šou. Kada smo snmali u Los Anđelesu, tražili smo istočne delove grada, susedstva koja se ne pojavljuju na televiziji ili u filmovima često. Snimanjem u Meksiku je ta praksa nastavljena. Bilo je super sarađivati sa meksičkim režiserima, piscima, zanatlijama i Brenardom Truhiljom našim scenografom iz Meksiko Sitija. On je bio izvanredan sa svojom energijom i jedinstvenom, neprocenjivom perspektivom.
Ta raznolikost je duboko ukorenjena u celu seriju. Tu mislim i na ekipu koja je radila na projektu i koja mu je dala poseban pečat i drugačiju perspektivu. Jednostavno učinila je seriju bogatijom.
Da li postoji još nešto što biste voleli da podelite sa gledaocima vezano za predstojeću sezonu?
Rekao bih da je najinteresantnije pitanje ovo: svi znamo da ćemo biti na brodu jer smo to videli na kraju druge sezone, ali… gde će naši junaci krenuti?
Brzo će se ispostaviti da okean nije ništa bezbedniji od tla, i da postoji potpuno drugačiji nivo nevolja i opasnosti na vodi. To će likove naterati da odaberu novo odredište. Ali gde će krenuti? Severno ka Vankuveru ili južno ka Kabuu? To je brod koji ima zaista dobar raspon, i pun rezervoar goriva, pa je tu i mogućnost da se krene preko Pacifika, 3.000 milja ili više i stigne do Havaja. Mogli bismo da završimo radnju priče sa zombijima i u raju! (smeh).
Sa tim pitanjem bih započeo nekoliko prvih epizoda nove sezone: koje utočište će likovi pronaći i da li će biti bezbedni kada tamo stignu ili ne?
