Veliki deo nas sigurno neće nikad neće „baciti pogled“ iz svemira na našu planetu ali se reditelj Alfonso Kuaron potrudio da nam dočara osećaj koji astronauti imaju negde gore u orbiti izvan atmosfere majke Zemlje.
Mišljenja oko ovog filma su podeljena, sudeći po reakcijama onih koji su ga videli. Sa jedne strane, mnogi su oduševljeni jer se nakon dužeg vremena u našim bioskopima prikazuje film koji sjajno izgleda u bioskopskom 3D formatu (zapravo je jedno tako i poželjno ga gledati), sa inovativnim efektima, sjajnim kadrovima u kojima stičete osećaj kao da i sami lebdite među zvezdama. Ovom delu publike je film veoma zabavan i pruža ono što traže – uzbuđenje.
Njima prija vožnja kroz svemir koji vidimo kroz oči glavne junakinje, doktorke Rajan Stor čiji lik tumači Sandra Bulok. Uz nju se pojavljuje Džordž Kluni u ulozi vrcavog ali inteligentnog astronauta Meta Kovalskog.
Međutim, deo gledalaca koji neosporno priznaje odlične specijalne efekte i sjajnu SF stranu filma nije kompletno zadovoljan razvojem priče ili, da bolje kažemo smislom same radnje. Zapravo, čini se da ona nije dovoljno razrađena ili možda jednostavno nije bilo vremena za to, s obzirom na to da su prisutni pokušaji metafora i objašnjavanja osećaja van nama poznatog prostora i vremena.
I na kraju, tu su i gledaoci koji su film shvatili veoma ozbiljno, u smislu da im nije malo nije prijao osećaj svemira i bestežinskog stanja, pa su se nakon izlaska iz sale osećali kao nakon gadne vožnje rolerkosterom (što, naravno, neki obožavaju), blago istrumirani i pogubljeni.
Ovome možda doprinosi napeta situacija u samom filmu. Nakon eksplozije ruskog satelita i uništenja njihovog broda, dr Rajan je prinuđena a se bori za sopstveni život i to u svemiru. Iako smatra da nema mnogo razloga za život, niti kome da se vraća na Zemlju, kod nje se budi želja za borbom po svaku cenu. To je možda i jedna od osnovnih poruka filma – ništa u čoveku nije jače od instikta za preživljavanjem, u pronalaženju snage i znanja za koje nismo ni svesni da ih imamo dok ne dođemo u gotovo bezizlazni položaj.
Svi oni se , pak, slažu u jednom – film neosporno drži pažnju i vreme naprosto proleti dok ga gledate. Nije slučajno da je ovaj film glavni kandidat za najbolji u 2013. godini.
