Ove godine se obeležava pedeset godina filma “2001: Odiseji u svemiru”, kultnog filma Stanleyja Kubricka. Ostvarenje koje je proglašeno najznačajnijim filmom svih vremena podstiče na razmišljanje ali krije i mnoge tajne.
Jedna od važnih tema je enigmatični završetak o kome je Kubrick odbijao da priča zbog straha da ne nametne svoje tumačenje jer je želeo gledaocima da prepusti da sami interpretiraju ono što su videli.
Međutim, nedavno je “otkriven” intervju iz 1980. u kome režiser vrlo jasno govori koja je bila njegova namera i šta se zapravo događa u završnim trenucima filma.
Dakle, film ide ovako: pratimo priču o astronautima i njihovom pokušaju da obuzdaju podivljali brodski računar, čuveni HAL. Film iznenada menja tempo, a preživeli astronaut Dave Bowman prolazi kroz zvezdana vrata i posle neobičnog putovanja završava u super dizajniranoj spavaćoj sobi. Bowman se transformše u stariju verziju sebe i u jednom trenutku, prikovan za krevet, pokušava da dodirne misteriozni monolit. Zatim se pretvara u “zvezdano dete”, fetus koji plovi svemirom i posmatra Zemlju.
U razgovoru s rediteljem Juni’ichijem Yaoijem, Kubrick otkriva svoju interpretaciju kraja.
“Ideja je bila da Bowmana otimaju entiteti nalik bogovima, stvorenja od čiste energije i inteligencije, bez oblika i forme. Strpaju ga u nešto što bi se najbolje moglo opisati kao zoološki vrt za ljude kako bi ga proučavali, a u toj sobi prolazi celi njegov život. On zapravo nema ni pojam o vremenu. Događa se upravo onako kako vidimo u filmu.
A onda kad završe sa njim, baš kao što je to slučaj u mnogim mitovima u kulturama širom sveta, on se transformiše u superbiće i poslan je nazad na Zemlju, pretvoren u neku vrstu superčoveka. Na nama je da pretpostavimo što se događa kad se vrati. To je uzorak koji vidimo u velikom delu mitologija i to je ono što smo pokušali preneti u filmu.”
