Dugoočekivani film Noje sinoć je konačno stigao u srpske bioskope. Što je bila odlična prilika za intervju sa Urošem Otaševićem, Beograđaninom koji je radio na novom spektalu Darrena Aronofskog. Uroš radi u njujorškom studiju Look Effects i stvorili su neke od digitalnih efekata i animacija koje ćete moći da vidite u filmu. Evo njegove priče:
Stiglo je do Beograda da si radio efekte za Noje, novi film Darrena Aronofskog. Reci nam nešto o tom iskustvu, kako je izgledalo raditi efekte sa Darrenom?
To je prvi zaista veliki i skup film Aranofskog sa budžetom od preko 125 miliona dolara, od čega je oko 45 miliona bilo namenjeno samo za vizuelne effekte. Iskustvo je naravno bilo vrlo zanimljivo pošto osim kreativnog i veoma izazovnog tehničkog procesa, saznaš dosta i o poslovnom aspektu.
Počelo je tako što sam obilazio jedan od filmskih setova u Brooklinu, gde je u jednom velikoj napuštenoj hali napravljenja impresivna drvena maketa središnjeg dela Nojeve barke u pravoj veličini. Tu su se snimale scene koje se dešavaju unutar barke. Dok sam ja bio tamo, Jennifer Connelly je završavala svoj deo. Interesantan detalj je pošto naravno velike zvezde poput nje i Russell Crowe-a mnogo koštaju, pre svakog snimanja postoje dubleri koji glume dok se svi ostali aspekti scene ne dovedu do perfekcije (Tajming, osvetljenje, kadriranje itd.). Kad je najzad Darren Aranofsky potpuno zadovoljan, onda se pozovu glavni glumci i počinje pravo snimanje. Nažalost nemam slike da vam pokazem pošto je bilo zabranjeno fotografisati.
Studio u kome radim “Look Effects” je podelio posao na ILM-om (Industrial Light and Magic). Mi smo pored ostalih efekata radili animaciju ptica dok je ILM bio zadužen sa ostale životinje. To je bio veliki izazov za nas. Nismo imali razrađen sistem i sve smo morali da napravimo od nule. Jedna od glavnih scena koje smo radili je unutar barke kada stotine ptica proleću ispred kamere. Samo ta scena je koštala nekoliko stotina hiljada dolara i trajala više od 6 meseci da se završi. Na svu sreću tehnologija i softver su napredovali do tog nivoa da smo ipak na kraju uspeli da sa relativno malim ali vrlo talentovanim i inteligentnim timom od oko 20 ljudi uradimo efekte koji izgledaju vrlo dobro.
Kakav je Darren ako si imao priliku da ga upoznaš.
Darrenov studio “Protozoa pictures” deli iste prostorije sa studiom u kome ja radim. Tako da sam upoznao i njega i ostatak produkcije. Darren na prvi pogled odaje utisak pomalo introvertnog, obazrivog i uzdržanog čoveka. Kad ga malo bolje upoznaš prilično je opušten i dostupan. Kada je u svom profesionalnom elementu i režira, doživi transformaciju u odlučnog lidera sa integritetom i očekivane doze arogantnosti. Ima simpatičnu osobinu da ubaci u film svoje drugare i članove porodice. Na primer u filmu Noje pojavljuje se i njegov otac kao statista u masi ljudi. Sa profesionalne strane je vrlo posvećen, profesionalan i strog.
Kako si uopšte počeo da radiš vizuelne efekte? Koliko je uopšte bilo teško da uđeš u ovu industriju i time počneš da se baviš i da li od toga može da se živi u Americi?
Počeo sam grafičkim dizajnom pa animiranom grafikom ali mi je to ubrzo dosadilo pošto se većina posla vrti oko reklama. Vizuelni efekti su za mene bila konačna destinacija zato što nema ništa kompleksnije i impresivnije u sferi vizuelnih umetnosti.
Industrija je mala i nije tako lako uvući se ali jednom kada si tu i ako si kvalitetan uvek ima posla. Plate su pristojne. na nivou IT stručnjaka.
Mi smo potpuni laici, da li možeš da nam ispričas kako teče proces rada? Da li studio dobija da uradi samo par scena bez da znate o čemu se radi u filmu ili dobijate nekakav scenario i uvid o filmu i imate mogućnost da direktno sarađujete sa rediteljem?
Da baš tako. U većini slučajeva ugovorimo da radimo određen broj scena bez da znamo o čemu se radi u filmu. Tako se desi da radimo efekte za desetak filmova i ponekad i ne znaš ništa o filmu. Međutim u slučaju Noje, imali smo direktan kreativni input sa Darrenom i ččesto smo zajednički razvijali ideje za pojedine scene. Slično je bilo i sa Wes Andersonovim filmom “Moonrise Kingdom” na kome smo radili.
Koliko u svemu tome imate slobode da prikažete neki objekat ili živo biće po svom izboru? Zapravo, koliko je kreativan proces?
To zavisi od klijenta. Neki imaju jasan zahtev šta žele i pošalju referencu, dok neki drugi opet samo opišu šta su zamislili. U tom slučaju mi uradimo kako mislimo da treba i vidimo da li se klijent slaže sa našom vizijom.
Koji su najteži vizuelni efekti na kojima si do sada radio i šta se smatra generalno najtežim da se uradi sa postojećem raspoloživom tehnologijom?
Najteže je simulirati živa bića, pogotovo ljudske pokrete i emocije. Naš mozak je toliko sposoban da prepozna i najmanju grešku i zato je to zaista teško.
Vizuelni efekti kojih filmova su ti se u poslednje vreme dopali, izdvojio bi ih kao jako dobre? Sa druge strane u kojim filmovima je bilo nešto loše urađeno? Da li ti “profesionalna deformacija” ne dopušta da uživaš u filmovima kao običnim ljudima?
Life of Pi i Gravity su poslednji filmovi koje sam gledao gde su efekti upotrebljeni na najbolji mogući način. Da, postoji profesionalna deformacija koja mi često smeta da se visš uživim u film. Od kad sam počeo da se bavim ovim poslom počeo sam da primećujem stvari koje ranije nisam. Neki filmovi za koje sam ranije mislio da su odrađeni vrhunski mi sad deluju smešno i zastarelo.
Vizuelni efekti postoje i u filmovima u kojima ni ne sanjamo da ih ima, recimo romantičnim komedijama?
Da! Iznenađujuće mnogo. Efekti se koriste da bi se jednostavno smanjili troškovi produkcije. Dosta scena se sada snima ispred zelenih ekrana i onda doda pozadina u post produkciji. Kao i neki klasični efekti poput kiše, dima, vatre itd. Sve je to mnogo jeftinije da se uradi u post produkciji.
Šta misliš o 3D filmovima i ovom opštem trendu koji je zahvatio filmsku industriju? Da li se uopšte razlikuje rad na vizuelnim efektima za 3D filmove?
3D film ako se uradi kako treba može da bude odlično vizuelno iskustvo kao što je na primer film Avatar. Međutim to je vrlo skupo pa zbog toga mnogi prave lažan 3D u post produkciji i rezultat je loš. To se naravno radi da bi mogli da prodaju duplo skuplju kartu za bioskop.
Rad na 3D filmovima je znatno komplikovaniji. Imaš duplo više materijala za obradu pošto imaš sliku za levo i desno oko. Nezahvalan je i dosadan posao i ljudi uglavnom ne vole da rade efekte za 3D filmove.
Da li je moguće “outsoursovati” rad na vizuelne efekte u zemljama kao što je naša? Koliko bi tako nešto pojeftinilo produkciju? Da li uopšte imamo kadrova u Srbiji za to? Tehnologiju verovatno nemamo?
Ubeđen sam da dosta studija kod nas uveliko radi za inostranstvo. Koliko sam imao prilike da vidim ima kod nas par studija koji sasvim solidno rade. Outsorsing je pogotovo popularan na Istoku kao što su Kina i Indija. Međutim ispalo je da to nije tako jednostavno i da moraš da imas zaista sposobne ljude na obe strane da bi outsorsing funkcionisao.
Što se opreme tiče, prošlo je vreme namenski preskupih mašina. Svi sad koriste najobičnije dostupne PC računare ali naravno sa najboljim komponentama.
Koliko ti je bilo teško da se probiješ u New Yorku imajući u vidu da dolaziš iz Srbije?
New York je grad gde većinu nije briga odakle dolaziš dok god si dobar u tome što radiš. Nisam ni u jednom trenutku osetio da nekom smeta odakle sam. Naprotiv kad dožes iz tako jedne male i malo poznate zemlje ljudi su zaintigrirani.
Tvoji saveti mladim umetnicima i početnicima u industriji?
I ako će možda da zvuči čudno ali ovo je jako mala industrija po količini ljudi. Svi se znaju i jako je bitno da se što pre čovek ubaci u mrežu zaposlenih. Jednom kad te znaju lako je naći posao. Škola nije najbolje ili bolje rečeno najefikasnije rešenje. Sve može da se nauči na internetu.
