Ivan Reon, zvezda „Igre prestola”, govori o inspiraciji za stvaranje lika negativca, glumačkim počecima.
* Da li je, prema vašem mišljenju, Remzi žrtva sopstvenih interesa, ili, jednostavno – sociopata?
– On svakako poseduje neke ciljeve u životu, poput svih koji streme ka osvajanju moći. Ali ne treba imati dileme o tome da je reč o ozbiljnom sociopati. Na to ukazuje njegov nedostatak empatije, kao i bolesna želja da povređuje ljude. Ipak, rešen je da uspe. Donekle i razumem tu njegovu opsesiju. Celog života je bio građanin drugog reda, iako to prema statusu nije. Uvek je morao da se dokazuje, a život u zapećku boljih, pa čak i kad to oni nisu, od čoveka lako stvori zver.
* Jeste li zasnovali Remzijev lik na nekome posebno?
– Imam nekoliko primera iz privatnog života kojima sam se služio u kreiranju Remzija. Ciljao sam tako da njegov karakter bude sredina između Džokera, Tamnog viteza i Denisa napasti, uz malo Lijama Galagera. Ipak, izazov je bio dobiti pravu meru svakog od njih, jer se lako moglo preterati i stvoriti kreaturu, a ne lik koji sam dobio. Dopada mi se što uživa u svom zlu. Zabavno je igrati takav lik.
* Znači li to da će serija postati još mračnija?
– Naravno! Što očajniji lik postaje, to i scene bivaju mračnije. Pitanje izazova je koliko očajan Remzi može da bude. Iskreno, čini mi se da ga ljudi vole baš zbog toga što on nije čisto zlo. On nije nalik Džofriju, koga gledaoci mrze jer je jednostavno – ništarija. Remzi makar sam obavlja sav prljavi posao.
* Poznato je da ste, prijavivši se na audiciju za ulogu u „Igri prestola”, prvobitno konkurisali za lik Džona Snežnog? Da li vam je drago što vam je, ipak, pripao Remzi?
– Pilot-epizoda bila je generalna proba za sve nas. Selekcija likova. Kad je o meni reč, prijavio sam se za ulogu Vizerisa, Dinarinog brata. Tada su me zamolili da pročitam tekst namenjen Džonu Snežnom, ali isto se dogodilo i ostalima koji su se prijavili. Svako od nas testiran je za ulogu koja bi mu najbolje legla.
* Kako ste doživeli prvi susret s Remzijem?
– Neko vreme posle kastinga verovao sam da nisam prošao i da su zaboravili na mene. U to vreme radio sam na drugom filmu u Španiji. Ne sećam se svoje prve reakcije kad sam dobio ulogu. Zatekao sam se u Londonu kada su mi javili da sam prošao audiciju. Morate me shvatiti. Kao mlad i neiskusan glumac, kome se preko noći događaju neverovatne stvari, mogao sam samo da radim ono za šta sam plaćen. Da glumim. Za razumevanje uspeha koji me je zadesio jednostavno nisam imao vremena, ni mogućnosti. Tek kasnije sam sagledao sve, ali tada je već bilo kasno za euforiju, jer Remzi, kao i moj Sajmon Belami u „Neprilagođenima”, seriji u kojoj sam glumio od 2009, nisu mogli da čekaju. Tako sam svoju glumačku slavu proživljavao u hodu.
izvor: novosti, milan adžić
