U osmoj godini postojanja Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldoks pred žitelje prestonice ponovo donosi najnagrađivanije dokumentarce iz čitavog sveta, istovremeno promovišući i najistaknutije dokumentariste sa ovih prostora. Kao i obično, radi se o neobičnim vizurama ovdašnje ili nekih udaljenih “stvarnosti”, sublimiranih u narativ toliko upečatljiv, toliko nabijen emocijama i značenjem da kod gledaoca izaziva utisak jači od doživljaja iz svakodnevne realnosti. Upravo zato, ovogodišnji Beldoks, organizovan pod sloganom “Stvarnije od stvarnosti”, želi da svojim stalnim, ali i nekim novim posetiocima po osmi put prenese zaljubljenost u magičnu dimenziju dokumentarizma, da ih zarazi afirmišućom snagom iznalaženja smisla u nesagledivim prostorno-vremenskim opažanjima ove predivne planete na kojoj živimo.
37 filmova iz 23 zemlje, selektovana od strane mladih reditelja Ognjena Glavonića, Danila Nikolića i Hadži Aleksandra Đurovića, ponovo donose intrigantna predanja o ljudima sa društvene margine, razotkrivajuća, insajderska poniranja u velike političke i istorijske prevrate, ali i esejističke izlete u udaljene umetničke žanrove. U tom smislu treba pomenuti novu, potpuno odvojenu programsku celinu Muzičkih dokumentaraca. Ovi filmovi će gledaoce upoznati sa životom i stvaralaštvom genijalnog, ali neobuzdanog Eliota Smita, predstaviti im ulične muzičare sa svih krajeva sveta i na samom kraju ovogodišnje manifestacije, kroz onostrano umeće Paka de Lusije – odvesti ih na putovanje u neke nove, neistražene predele gitarske milozvučnosti. Nakon projekcije filma “Nebo te obožava: Eliot Smit” u Domu omladine će biti organizovana i žurka uz živi nastup članova grupe Stray Dogg. Ekipa iz Pančeva će samo za ovu priliku odsvirati kratak tribjut tragično preminulom stvaraocu.
Međunarodni program domaćoj publici predstavlja najreprezentativniju dokumentranu produkciju iz čitavog sveta: najzapaženije i najnagrađivanije filmove na najprestižnijim smotrama ovog žanra. Pored ovogodišnjeg dobitnika Oskara za najbolji dokumentarni film, u ovoj programskoj celini našla su se najnovija ostvarenja živih legendi dokumentarizma – Sergeja Loznice, Džošue Openhajmera, Mihaela Madsena i drugih. Čini se da o ovoj selekciji ne treba trošiti reči: imena autora, nagrade i festivalska predistorija govore sami za sebe. Pa ipak, da pomenemo „favorite među favoritima“:
“Citizenfour: dosije Snouden” donosi insajdersku perspektivu “špijunske afere stoleća”. „Poseta“ Mihaela Madsena predstavlja humorističko-filozofsku parabolu o potencijalnom kontaktu sa vanzemaljcima. Openhajmerov „Pogled tišine“ počinje tamo gde se njegov prethodni film, slavom ovenčani „Čin ubistva“ završava – a po jednoglasnoj oceni svetskih kritičara, uspeva i da prevaziđe svog prethodnika. „Doživotne robije“ Nurit Kedar pripoveda neverovatnu sagu o ekstremnim nacionalističko-verskim podelama u okviru najuže porodice, dok se u „Usputnoj stanici“ Kaveha Bakhtiarija upoznajemo sa očajničkim, hazarderskim akcijama grupe iranskih ilegalnih imigranata u Atini.
Za ovdašnju publiku možda najinteresantnija programska celina Srpski takmičarski program prezentuje deset najboljih domaćih dokumentaraca po oceni Beldoksovih selektora. Najzapaženiji među njima svakako su dobitnik nagrade u Nionu – film “Šuma” Siniše Dragina, koji istražuje prisluškivanje Josipa Broza Tita od strane Čaušeskuovih obaveštajaca, zatim priča o haškom zastupniku „Srpski advokat“, „Flotel Evropa“, „Daljine“, „Krš“ i srpsko-američka koprodukcija o životu kosovskih Srba „Stranac iznutra“. Sva nabrojana ostvarenja premijeru su doživela na nekom od internacionalnih festivala A ili A plus kategorije. Pored njih, Srpski takmičarski program obuhvata i filmove “Jovica i njegovi zubi”, “Biti ili ne, Ivan Hiti”, “Dug u krvi” i “1973”.
Panorama program okuplja filmove čija estetika biva donekle podređena aktuelnosti i značaju obrađene tematike. To su izvanredna ostvarenja, sposobna da na veoma inspirativan način dokumentuju bezgraničnu raznolikost današnjeg sveta. Raspon njihovih interesovanja kreće se od ispitivanja osnovih teorija o nastanku kosmosa u filmu „CERN“, preko politički relevantnih priča u filmovima „Tanka linija nade“ i „Pepe Muhika – lekcije iz cvetne leje“, do autentične porodične sage nemačke Jevrejke jugoslovenskog porekla „Titove naočare“, snimljene po istoimenom bestseleru.
