Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs 2013. održaće se od 26. do 30. aprila u Beogradu. Nakon svečanog otvaranja u Sava Centru, filmovi će se prikazivati u sali Doma Omladine, Dvorani kulturnog centra, Domu kulture Studentski Grad i bioskopu Fontana. Istovremeno, program će se realizovati u Kulturnom centru Novog Sada.
Ovogodišnji program podeljen je u četiri katergorije: srpski takmičarski filmovi, srpski informativni filmovi, međunarodni takmičarski program i muzički dokumentarci. Posebno se izdvajaju revijalni program kao i retrospektiva filmova Krisa Markera.
U okviru srpskog takmičarskog programa, biće prikazano 10 filmova i to su filmovi: „Jugoslavija“, u režiji Marte Popivode, „Drugi susret“, Željka Mirkovića, „Anplagd“, Mladena Kovačevića, „Kosma“, Sonje Blagojević, „Albertov put“, Predraga Bambića, „Prag i srpski slikari“, Nenada Ognjenovića, „Dragan Wende“, u režiji Dragana Petrovica, Vuka Maksimoviča i Lene Miler, „Biljeg Živka Nikolića“, Snežane Bajčete, „Tačno u centar“, Marka Grujića i film „Arie“ u režiji Branka Lazića.
U okviru srpskog informativnog programa biće prikazani filmovi: „Ovde sam“, u režiji Irene Fabri, „Vrata Srbije – Mojsinjska sveta gora“, Marka Dabića i „Odavde nema nazad“, u režiji Milana Smiljanića.
Kao i ranijih godina, i ovogodišnje izdanje BELDOCS-a ima nekoliko filmova koji svojom problemskom dimenzijom, polemički intoniranim kontekstom, nekonvencionalnim i nestereotipnim filmskim pristupom, ali pre svega svojom beskompromisnošću, snažno emancipuju ideju slobode stvaralaštva i suočavaju se s gorućim problemima našeg okruženja.
"Tako film “Kosma” rediteljke Sonje Blagojević, kroz rad istoimene mreže pet srpskih radio stanica govori o ljudima koji kreiraju informatičku svest svojih korisnika i svojom hrabrošću i posvećenošću pomeraju granice profesije. Bez ostrašćenosti, bez gneva, pogled rediteljke je pogled objektivnog izveštača koji pravi alarmantni stenogram o izolovanosti čitave jedne populacije."
’’Ovde sam’’, rediteljke Irene Fabri je vrlo angažovani film o životu jedne romske porodice, viđen očima same te porodice, priča je bremenita problemima, počev od nemogućnosti apsolutne adaptacije u novi milje, reakcijama ljudi na njeno prisustvo, provokacijama i bojkotu koji ta porodica doživljava, da se posle svega nameće pitanje o toleranciji sredine kao suštinsko pitnje o svesti urbanih sredina novog milenijuma.
’’Albertov put’’ Predraga Bambića na dramatičan način pripoveda o sudbini pripadnika nemačke manjine u Vojvodini, koji je nakon oslobođenja 1945. godine, kao Nemac trpeo razna šikaniranja, degradacije i poniženja, da bi svojim odlaskom u Ameriku, postao jedan od najčuvenijih konstruktora filmskih kamera i za svoje životno delo primio najveću esnafsku nagradu za svoje invencije.
Najzad, ’’Jugoslavija’’ Marte Popivode koji je imao svoju berlinsku premijeru, snažna je rekonstrukcija geopolitičke tvorevine koja više ne postoji i koja se zvala Jugoslavija, a autorka je obiljem arhivskih snimaka, ovu istorijsku tvorevinu na snažan i nezaboravan način stavila pod filmsku lupu.
Ovo je samo deo ukupnih programskih nastojanja BELDOCS-a da neguje jednu vrstu živog, aktuelnog, angažovanog, borbenog dokumentarca čija etička dimenzija ide ispred estetske.
U okviru međunarodnog programa biće prikazano osam filmova od kojih se izdvajaju filmovi „The Gatekeepers“, u režiji Drora Moreha koji je ovaj dokumentarac snimio tako što je nagovorio šest nekadašnjih vrhunskih obaveštajaca izraelskog Shin Beta da mu se povere u gledajući u kameru. U pitanju su prvorazredne ispovesti koje govore o mučenju zarobljenika, o mukotrpnom praćenju osumljičenih, o spektakularnim akcijama, koje završavaju željenim ciljem, tokom takozvanog Šestodnevnog rata iz 1967. godine, kada je Izraelska vojska okupirala teritorije naseljene Palestincima. U toj delikatnoj situaciji, Palestinci su uzvratili terorizmom, pa je sve postalo jednostavnije, u smislu moralnog utemeljenja i opravdanja nasilja, nad nasiljem. Film razotkriva univerzalnu suštinu sukoba, koja se sadrži u verskom fanatizmu, koji podstrekava mlade ljude na ubistvene i tragične akcije terora, kako na palestinskoj tako i na izraelskoj strani, a za koji država ne nalazi niti interesa niti snage da suzbije, što je predominantni razlog da se situacija desetinama godina samo pogoršava.Film snažno razotkriva i univrzalnu vrednost ljudskog bića, ko i pod kojim uslovima može da naredi tuđu smrt.
U filmu „The Machine Which Makes Everything Disappear“ u režiji Tanatin Gurchiani, režiserka poziva mlade ljude za svoj novi film, u kome oni, puni nade, pred kamerom otkrivaju svoje probleme i snove.Njihovi razgovori se besprekorno slažu u filmske deliće gruzijskog života. Ove vanredne i dirljive priče o ratu, ljubavi, snovima i siromaštvu ocrtavaju kaleidoskopsku sliku modernog društva kojim još uvek odzvanja sovetska prošlost. To je svet u kome se tradicija i modernsot fino prepliću, u poeziju traganja za boljim životom.
Brazilski film „Elena“, rediteljke Petre Koste vidimo snažnu porodičnu ispovest, o dubokoj vezanosti dve sestre, starije Elene koja odlazi u Njujork da postane glumica, i mlađe Petre, koja dvadeset godina kasnije postaje glumica, i odlazi da traži Elenu. O njoj ima samo neke sitnice: kućne filmove, izreske iz novina, dnevnik i pisma. Crte lica dve sestre potpuno se mešaju i stapaju, mi ih više ne možemo razlikovati. Kada Petra konačno pronađe Elenu na neočekivanom mestu, mora naučiti da je pusti da živi svoj život. Film nas uči kako da nosimo svoj porodični teret, iako ne spada u filmove koji se neposredno bave ljudskim pravima, vraća nas na našu porodicu kao osnovno ishodište našeg života.
Film koji je izazvao veliko interesovanje, film „Pussy Riot – A Punk Prayer“ u režiji Mike Lernera i Maksima Pozdorovkina podsećamo se činjenice da u demokratskim i društvima u kojima je razvijeno duboko razumevanje smisla i poštovanje ljudskih prava, događaj poput ovog iz filma teško da bi zavredio pažnju javnosti: Posle kontroverznih izbora 2011. godine, kada je Vladimir Putin ponovo izabran za predsednika Rusije, i kada su na desetine građana kroz ulične proteste osporili legitinmost Putinove vlasti, grupa mladih femistički nastrojenih devojaka, koje su sebe nazvale Cica Macama, ušla je u Moskovsku pravoslavnu crkvu i usudila se da ispeva pankersku molitvu: Majko Marijo spasi nas Putina. Time su postale žrtve pokaznog suđenja. Ruski dokumentarista Maxim Pozdorovkin u saradnji s britanskim filmmakerom Mikeom Lernerom, ispričali su nam kako je ovaj naivan akt protesta tri mlade devojke zaokupio pažnju ruske javnsoti, i postao snažno prepoznat slučaj zloupotrebe ljudskih prava, u svom radikalnom obliku.
Film Gulabi Gang“, u režiji Nishthe Jain bavi se nasiljem i poniženjem nad ženama u okviru porodice, u savremenom indijskom društvu, koje je izgrađeno na tradicionalnom kastinskom sistemu. Glavni protagonist film, mlada Sampat Pal , sa severa Indije formira grupu istomišljenica pod nazivom Gulabi Gang, s ciljem da obuči i organizuje žene da se suprostave svom potlačenom položaju, i odbrane sebe. Obučene u roze sarije, noseći u rukama štapove, grupa je izrasla u pokret koji broji na hiljade članica. Film dokumentuje njihovu istrajnsot i uspešnost u razrešavanju mnogobrojnih porodičnih konflikata.
Retrospektiva šest filmova Krisa Markera predstavlja svojevrsni omaž istoimenom uticajnom francuskom reditelju, fotografu, novinaru, pesniku, piscu, putniku, i inauguratoru novog stila u dokumentarnom filmu, koji je preminuo prošle godine. Mnogi današnji autori dokumentarnog filma, ovog velikana francuske kinematografije navode kao svog uzora i učitelja. Program Retrospektiva Krisa Markera na ovogodišnjem BELDOCS-u biće ostvaren u saradnji sa Francuskim institutom u Beogradu. Projekcije 6 filmova pratiće uvodne reči i predavanja teoretičara umetnosti i filma. Filmovi koji čine pomenutu retrospektivu su: „Le fond de l’air est rouge“, „A bientôt, j’espère“, „La sixième face du Pentagone“, „Puisqu’on vous dit que c’est possible“, „L’ambassade“ i film „2084“.
