1. Jedan od 1200 Jevreja koje je Šindler spasao od nacista, emigrirao je na Beverly Hils 1948 gde je otvorio radnju s putnom opremom. On je proveo 40 godina u nastojanju da napravi film o svom preživljavanju, a 1951. je s tom idejom pristupio i reditelju Fricu Langu, ali bezuspešno. Kasnije je nagovorio Tomasa Kenealja, australijskog pisca da napiše roman o svemu, koji je nazvan “Šindlerova Arka” 1982., a po kojoj je kasnije snimljen film.
2. Iako su Stevenu Spilbergu prvom ponudili prava na film, on nije želeo odmahda ga snimi jer se osećao “nedovoljno zrelim” za to. Tada je direktor filma pokušao da pronađe drugog režisera. Roman Polanski osećao je da je previše blizak toj priči jer je sam preživio holokaust kao dete u Krakovu, iako je kasnije režirao film “Pijanista” slične tematike. Kad su ponudili film Martinu Skorsezeu odbio ih je smatrajući kako bi režiser trebalo da bude Jevrej.
3. Spilberg je na karju pristao da radi film, ali tek nakon što snimi “Park iz doba Jure”.
4. Branko Lustig, hrvatski filmski producent, postao je producent “Šindlerove liste” nakon što je Spilbergu pokazao broj iz Aušvica koji je kao dečak zaradio u dvogodišnjem zarobljeništvu tamo.
5. Iako je na listi glumaca za film bilo puno poznatih imena, Spilberg nije hteo u njemu Kevina Kostnera, Mela Gibsona ili Varenna Beatja. Umesto njih, odabrao je Lijama Nisona, nakon što ga je gledao u pozorišnoj predstavi “Ana Kristi”.
6. Za ulogu Amona Geta, Spilberg je odabrao Ralfa Finesa nakon što ga je primetio u filmu “Orkanski visovi”.
7. Fines je za ulogu morao da se ugoji 15 kilograma kako bi odigrao ulogu uhranjenog nemačkog oficira Geta.
8. Spilberg je odbio da bude plaćen za film, govoreći kako bi to bio “krvav novac”.
9. Osim toga, Spilberg je želeo da snima crno-beli film jer ga je to podsećalo na jedan odličan dokumentarac o holokaustu.
10. Većina filma snimljena je u Jevrejskom delu Krakova, ali za potrebe filma je uz sam grad izgrađen i koncentracioni logor.
11. Dok je snimao Aušvic, Spilberg nije želeo da ulazi u logor iz poštovanja prema ljudima umrlim tamo.
12. U jednom intervjuu Spilberg je priznao da mu je najdirljiviji deo snimanja bilo slavlje Pashe u hotelu, gde su im se pridružila dva nemačka glumca koji su glumili naciste. U jednom je trenutku samo počeo da plače.
13. Spilberg je dane provodio na snimanju “Šindlerove liste”, dok je uveče uređivao fotografije za “Park iz doba jure”.
14. Postojali su delovi filma koje Spilberg nije mogao da gleda bez suza, naročito oni u kojima se pomižavaju Jevreji, žene svlače, i seče im se kosa.
15. Kad god se osećao depresivno i potonulo, Spilberg bi nazvao svog prijatelja, komičara Robina Villiamsa da ga razveseli.
16. Tokom snimanja, Spilberg je ulovio kadar s malom devojčicom u crvenom kaputu, a to je jedina scena filma u boji. Olivia Dabrovska u to je doba imala tri godine i morala je da mu obeća da film neće pogledati dok ne napuni 18 godina.
17. I u stvarnom je životu postojala devojčica u crvenom kaputu koja je preživela holokaust i napisala knjigu o svom životu objavljenu 2002.
18. Na film je utrošeno 22 miliona dolara, a zaradio je 96 miliona u SAD-u i preko 225 miliona u ostalim delovima sveta.
19. Na premijeri u Varšavi, Spilberg je uzeo saksofon i šest minuta na njemu svirao istočno evropsku muziku.
20. Spilberg je insistirao da se na kraju filma istakne Udruženje “Shoah” i naznači koliko je ljudi preživelo zahvaljujući Šindleru.
