Legenda kaže da je ranih sedamdesetih u Holstonovom njujorškom studiju, kad god bi na radiju puštali pesmu “He’s the Greatest Dancer in the World” disko benda Sisters Sledge, rad prestajao dok ne bi odjeknuo stih “Halston, Gucci and Fiorucci”. Danas ta imena zaustavljaju dah iz sasvim drugog razloga.
Kada su se u prodavnicama polovinom februara konačno pojavili modeli za nastupajuće proleće i leto, uticaj prethodnih decenija na savremenu modu postao je očitiji nego ikada.
Čitava ova pomama za vintidž (vintage) modom počela je pre više od 10 godina. U jednom od tabloida objavljena je fotografija Kejt Mos, u to vreme u srećnoj vezi sa Džoni Depom, na crvenom tepihu – u haljini iz pedesetih. Džins jakna je bila Helmut Lang, biseri oko vrata su bili Fred Lejton (antikvitet), ali su haljina i cipele bili – o čuda! – kao da su ispali iz bakinog ormara. Tako je Kejt Mos preko noći postala maskota trenda koji će uslediti.
Nekoliko godina kasnije, vintage je uobičajena scena na crvenom tepihu. Sećate li se “one” čuvene zelene vezene Diorove haljine koju je nosila Nikol Kidman na jednoj dodeli Oskara? Kloi Sevinji u crnoj Sen Loranovoj haljini “bez leđa” na dodeli Oskara ili crne svilene haljine geometrijskog dezena na “zlatnim globusima”? Žuta drapirana haljina Rene Zelveger na “zlatnim globusima”? Sve je to vintage.
Vintage moda među svojim poklonicima ima uobičajeno sirote “umetničke tipove”, koji svoje dragocenosti pronalaze u skladištima Salvation Army što iz nužde, što iz strasti. Ali, vrlo bogate žene, supermodeli i kreativni direktori velikih modnih kuća sistematično preturaju po tim istim skladištima. Tako vintage kao fenomen čini modu demokratičnijom i generalno dostupnijom svima. Osim toga, u gradu kao sto je Njujork, u kome po načinu odevanja možete da odredite iz kog kraja Menhetna ko potiče i kakav mu je radijus kretanja, vintage vam u situacijama kad je neophodno da izbalansirate sve te faktore daje instant kredibilitet i određenu vrstu rafinmana koju najnovija Gučijeva haljina naprosto – nema. Amanda Kater-Bruks, kreativni direktor modne kuće Tuleh, u nedavno objavljenom intervjuu u Vogu, sa neskrivenom strašću priča o svojoj kolekciji vintage komada – Gučijevom antilopskom kaputu iz sedamdesetih, Selin (Celine) suknji sa logo-kaišem koji je našla na buvljaku za 40$ i no-name haljini iz pedesetih koju joj je suzio lokalni krojač, Kinez. “Ova haljina je identična kao ovogodišnji Chloe, samo što nije preterano nabrana na stomaku”. Amanda Kater je kao svoje “otkriće sezone” navela Delmanove zlatne sandale koje se vezuju kao “rimljanke”. Gde ih je našla? U tetkinom ormanu.
Kreatorka Dženifer Nikolson (jeste, Džekova ćerka) jedan je od najznačajnijih kolekcionara. Njeni ormani pucaju od količine vintage odeće koju je sakupila u poslednjih desetak godina. Kolekcija sadrži verovatno svaku Puči haljinu ikada napravljenu (da ne pominjemo tašne od istih materijala), sedam antilopskih Gučijevih mantila, uključujući i azurno plavi sa krznenom kragnom i zelenim mozaik-tigrovima, 15 kaputa od leoparda, 6 Ermesovih “keli” tašni u raznim bojama (cena svake se kreće oko 4000$) kao i desetine haljina iz četrdesetih, koje je Prada ove i prošlih nekoliko godina neumorno reciklirala.
> Gde u Beogradu možete da kupite vintage?
U čemu je tajna uspeha ovog trenda? Prvo, odeća iz prošlih vremena je jedinstvena, briljantno konstruisana i najčešće lepša nego bilo šta drugo što biste mogli da kupite za neke “normalne” pare. Rafinirani detalji i izrada, ono što najčešće ni ne vidite golim okom (sem ako neki put niste toliko poneseni da ćete rasparati, prostudirati i ponovo sastaviti, kao što ja ponekad uradim, uz rizik da zauvek ostanem sa “viškom delova”) ne mogu se meriti sa današnjom odećom. Na primer: tvidovi su nekad bili pojačavani batistom da bi se postiglo savršeno drapiranje. Postave kaputa su pravljene od teške svile, sa lakim unutrašnjom vunenom među-postavom koja dodatno greje, a ne od poliestera ili viskoze. Prosta A-haljina je krojena tako da ne stoji kao “šator”, nego da leluja prateći konturu tela. Vintage tašne postavljene su antilopom ili kožom, sa mnoštvom prefinjenih detalja. Jedan od mojih favorita, tašne Lu Tejlor (Lou Taylor), kreatorke iz Majamija koja je bila na vrhuncu karijere kasnih 50-tih i ranih 60-tih i na putu je da među poklonicima vintage mode zauzme kultni status, kao zaštitni znak imaju rotirajuće uveličavajuće ogledalo zakačeno za postavu, obično napravljenu od jarko crvene kože. Izgleda da danas taj kvalitet u kroju i materijalima možete da dobijete samo kod ekstremno skupih kreatora koji nisu zaboravili tradiciju stvorenu nekada davno u legendarnim pariskim ateljeima.
Kad kupujete vintage, vi ste sopstveni dizajner i kreirate sopstveni vizuelni identitet. U vremenu u kome je sve toliko uniformisano, a korporacije postaju države i na svakom koraku zemljine kugle možete da kupite istu majicu ili suknju i popijete istu kafu, mukotrpno građenje sopstvenog look-a vam daje osećaj moći i postignuća koji može da se uporedi sa nekom drugom vrstom kreativnog poduhvata, za koji vam najčešće treba mnogo više vremena i/ili mnogo više para. Istina, potraga za savršenim primerkom vintage mode je znatno komplikovanija nego odlazak u robnu kuću Saks, daje neočekivane rezultate i nikada ne možete biti sigurni da ćete se vratiti baš sa onim što ste krenuli da tražite. Ali, u tome je valjda, kao i u pravom lovu, čar.
Savremena i vintage moda međusobno utiču jedna na drugu ne samo tako što kreatori koriste vintage kao inspiraciju i kreiraju nove trendove a pasionirani poklonici mode otkrivaju originalne komade. U poslednje vreme se pojavio i jedan novi trend, koji postaje sve važniji. Kreatori kao što su Tara Subkof ili pariski duo E2 koriste vintage komade kao polaznu ideju a zatim ih prerađuju i reinterpretiraju na savremeni način. Mišel i Olivije Šatne su vlasnici male modne kuće E2 ili eux deux, u prevodu “ovo dvoje”. Oni uzimaju stare komade kreatora kao što su Jean Muir ili Ungaro i mešaju ih sa modernim akcentima, reklo bi se gotovo na isti način kao što neki Đ sempluje različite “komade” muzike. Njihove kreacije su iznenađujuće moderne i nosive: halter bluza napravljena od antiknog kimona, osvežena šljokicama, potpuno pripada ulicama metropola 21. veka. Pre nego što su osnovali E2, oboje su radili za renomirane modne kuće – ona za Comme de Garcons, a on za Thierry Mugler-a. Petnaest godina kasnije, 90 procenata njihove samostalne kolekcije su otkupili američki “bajeri” odmah posle revije, a Madona i Gvinet Paltrou su viđene u njihovim kreacijama.
Moja strast ka vintage modi samo se rasplamsala dolaskom u Njujork. Tako u mom njujorškom ormanu možete da nađete crnu satensku haljinu koja je pripadala igračici iz Las Vegasa, a mene je podsetila na haljinu Entoni Prajsa koju sam jedan jedini put videla u engleskom Vogu kasnih osamdesetih. U onom što je ostalo od mog beogradskog ormana sada možete da nađete haljinu iz dvadesetih koja je pripadala bogatoj gospođi iz Nju Orleansa. Haljina je od tamno plavog paperjastog šifona, sa teškim belgijskim vezovima, a kragna je, na žalost, oštećena od stajanja. Kupljena je u nadi da će spretne ruke moje mame uspeti da je vrate u život, ali za sada ni ona ni ja, ni posle brojnih interkontinentalnih konsultacija, nismo uspele da skupimo hrabrost da krenemo u restauraciju ili barem nađemo krojača koji bi smeo da se poduhvati tako delikatnog zadatka.
Ali, kad razmislim kako je ova moja strast krenula, uvek se vratim na isto: svetlo ljubičastu haljinu sa dezenom irisa i “rasečenim” rukavima koje do dana današnjeg nisam nigde pronašla. Tu haljinu je moja baka Dara čuvala u ormanu koji je držala pod ključem, a koji smo mi deca prozvali “sezam” jer su se u njemu nalazili svi predmeti koji su njoj išta značili. Mamina mama, baka Marija, do kraja života je čuvala slike na kojima je nosila bordo kašmirski šešir koji joj je deda kupio neposredno posle venčanja. Šešir je netragom nestao u vrtlogu burnih posleratnih godina, ali je baka uvek ponavljala da dobro obučena žena uvek mora da ima “pristojan šešir, dobru tašnu, nisku bisera i crnu plisiranu suknju.”
Pa, možda se ne bismo baš sasvim složile po svim pitanjima ali mi se čini da bismo se, danas i ovde, sjajno zabavljale u potrazi za modom njihove mladosti.
Nina Babić (originalna verzija teksta je objavljena u magazinu Prestup u oktobru 2002.)
Potražite vaše vintage stvarčice u Beogradu: Mikser Vintage Market će se održati 3. marta u Mikser House.
