Romana Knežević od srebra ručno pravi ogrlice, minđuše, narukvice. A sve je počelo od federa, kanapa, blokeja, starih satova. Onda je ređala perlice, pa radila tekstilni nakit, uplitala krpice, trake, vunu.
“Svaka nova tehnika novi je izazov i strast. Psiholozi to zovu “flow”, utonuće u nešto, zaboraviš ono oko sebe i udubiš se u kreaciju”, kaže Romana.
Vajanje u srebru
Znatiželja, apetit za novim tehnikama doveli su du ozbiljnog poduhvata, do srebra. Bio je to veliki zalogaj, kako naučiti tehniku, gde kupiti sprave? U Srbiji nema popularnih kurseva za zanatsku obuku, zato Romana kreće u potragu za zlatarima kod kojih bi mogla da nauči kako se obrađuje srebro. Jedva je ubedila jednog novosadskog zlatara da joj daje časove. A onda je oformila sopstvenu radionicu, rođen je nakit sa njenim potpisom.
“Čarobno vreme. Ljudi su bili zainteresovani jer kod nas ima malo ručno rađenog nakita od srebra. Na žalost ovakav nakit nije jeftin, čak i ako ne naplaćujemo dizajn.“
Očito, lepota je u stvaranju ali ne i u prodaji. Pogotovo u vremenu opšteg osiromašenja.
Nakit sada prodaje u Novom Sadu i Beogradu a od prodaje ne može da živi, dok kupi nove količine srebra, ostane vrlo malo. Ipak ne odustaje, izrada srebrnog nakita je čine srećnom i zadovoljnom a ideja ima uvek na pretek.
Pokušala je da prodaje u inostranstvu preko Etsy portala što nije baš urodilo plodom. Ipak njeni komadi srebrnog nakita se “švrćkaju” po svetu od Tajlanda do Kanade. Stigli su tamo kao pokloni.
Ima li preporuku za mlade dizajnere?
“Ako žele biznis onda preporučujem trgovinu indujstrijski proizvedenog nakita. Velika su ulaganja u nabavku potrebnih alata i srebra. Izrada srebrnog nakita može da bude hobi, doduše skup.”, zaključuje Romana Knežević.
