"Posle 15 godina rada u Nemačkoj vratih se kući. Radio sam sve i svašta da bi porodica u Srbiji preživela, posao je čak išao toliko dobro da sam kupio i "gastarbajterski san" Mercedes, da vide oni tamo u zavičaju koliko sam u stvari uspešan…
Od tada je prošlo dvadesetak godina, i "mečka" je prilično propala. Više nije ponos i dika, već predstavlja sprdnju gde god da krenem njome. Preko glave mi je zezanje komšije Mileta, koji se pre dve godine vratio iz inostranstva i dovezao novog-novcatog Audija. Tužno sam gledao svoje čedo, i odlučio: nema mu spasa. Uzeo sam sekirče i testeru i prepolovio auto, nek vide komšije da sam i dalje gazda, i da mogu sebi da priuštim i nova kola.
Međutim, onaj moj najmlađi sin, pametnica i vrednica, nije dao da polovine Mercedesa propadnu: uzeo je prednji deo, zavukao se u radionicu i za 10-ak dana napravio sebi krevet. Čak je uspeo da ostavi i elektriku neoštećenu, tako da rade i svetla i migavci…
Biće od njega nešto, uvek sam govorio. Samo ovog najstarijeg nekako da zaposlim…"
