Poslednjih godina kreativna energija Berlina osvojila je svet, a njegov jedinstven postmoderni šarm – posledica sudara zapada i istoka, kulturnog podzemlja i vladajućih normi, materijalnog obilja i i tvrdokornog anti-kapitalističkog duha – epicentrično se širi, oslobađajući nekadašnji Istok u svojim kreativnim stremljenjima i nekadašnji Zapad od svojstvene opsednutosti novcem. Sa osnivanjem Berlinske Nedelje Mode i povratkom modnog Bread & Butter sajma, Berlin se oformio i kao značajna modna prestonica.
U ovoj novoj modnoj mešavini dozvoljeno je sve, ali najviše se ceni jedno: ne priklanjanje postojećim centrima moći i tiha građanska borba protiv eksploatacije i bezlične industrijske proizvodnje. Održivo, prirodno, zeleno i socijalno (odgovornost prema društvu i svim njegovim građanima) postaje novi modni kodeks: pitanje “odakle ti ovo?!” ne nosi značenje brenda ili marke, već odakle stvar potiče, kako i pod kojim uslovima je proizvedena. U okviru ovog diskursa pokušava da se ostvari mlada modna marka: JEWEL & WOOL (Nakit & Vuna). Iza nje se kriju dve kreativne mlade dame: Srpkinja Dana Kikić i hispano-amerikanka Katja Munoz. Za Domino Magazin govore o svojoj ljubavi ka ručnom radu, modnom biznisu i veštinama prenesenim u modu iz svojih prethodnih profesija: naučnog istraživanja.
Kako je nastao JEWEL & WOOL?
Dana: Neverovatno spontano i neočekivano i najverovatnije kao posledica srećno-nesrećnih okolnosti (smeh!). Pre dve godine sam ostala u drugom stanju, ali ubrzo i bez posla… Radila sam u Charite-u, najvećoj berlinskoj Univerzitetskoj klinici kao naučni saradnik, i saznavši da sam trudna šef laboratorije mi jednostavno nije produžio ugovor, navodeći, naravno, niz drugih razloga zašto je to tako… Obzirom da mi sredinom trudnoće niko ne bi ponudio posao, a pogotovo ne u istraživačkoj laboratoriji, jedino što mi je preostalo je da u radnji iza ugla kupim velike drvene igle i gomilu vunice i počnem da strikam!
Katja: U to vreme ja sam, radeći na svojoj doktorskoj disertaciji, pokušavala da se opustim praveći nakit na način na koji sam naučila od svoje majke u detinjstvu. Ona potiče iz Ekvadora, a tamo je pravljenje nakita rasprostranjena veština koja se prenosi generacijama… Zatim sam se, iz istog razloga, zainteresovala za štrikanje i uz pomoć Youtube videa pokušavala da savladam svoje prve petlje.
D: Mi smo se poznavale od ranije i Katja je jednom prilikom došla u goste i povikala “Hej, pa ti znaš da štrikaš!”. Ja sam joj opisala svoje detinjstvo puno megalomanskih nedovršenih štrik projekata koje moja baka i dan danas čuva u svom ormaru preplavljenom uspomenama, ona mi je pokazala svoje umeće pravljenja nakita i za svega nekoliko nedelja napravile smo prve modele. JEWEL & WOOL je ime koje je spontano izletelo mom dečku kada je video naše radove – i tako je ostalo!
Koji koncept prati JEWEL & WOOL?
D: Nas od samog početka nije vodila želja za brzom zaradom ili modnom slavom niti je ikada dobar dizajn bio jedini način našeg ličnog ostvarenja, iako je on, naravno, uvek bio prisutan kao deo svakodnevice. Katja trenutno privodi kraju svoj doktorat u oblasti rešavanja konflikata na Institutu za Mir i Sigurnosnu Politiku u Hamburgu (IFSH), ja sam doktorirala u oblasti genetike na katedri za hemiju Slobodnog Univerziteta (FU) u Berlinu. Mislim da smo krećući iz potpuno drugačijih životnih okolnosti od većine modnih dizajnera bile opuštenije i imale priliku da sagledamo modni biznis kritičnije i sa svih strana: dizajna, produkcije, zarađivanja novca. Većina ljudi posmatra modni proizvod kao nešto što je jednostavno lepo ili ne, pripada određenom stilu ili ne i usmerava se prema određenoj ciljnoj grupi. Nama je, pored toga, bio bitan i način na koji je proizvod napravljen. Nikako nismo mogle da zamislimo da pošaljemo gomilu skeniranih crteža fabrici u Indiji, koja će nam poslati naš nakit ili kape u kartonskoj kutiji! Istražujući kako to rade drugi, naletele smo na koncept društveno angažovane produkcije, i od tada nas ta ideja ne napušta!
K: Sve prototipove naše prve kolekcije uradile smo same, a onda smo počele da razmišljamo kako da proizvedemo veće količine – mnogi su nas pitali kako i gde bi mogli kupe naše modele. Obe smo imigrantskog porekla i ta zajednica nam je u Nemačkoj draga i bliska, iako smo u nemačko društvo vrlo dobro integrisane. Pozvale smo nekoliko socijalnih ustanova koje obučavaju i zaposljavaju imigrante i vrlo brzo imale oko dvadesetak žena iz svih krajeva sveta koje su nezaposlene, ali štrikaju ili prave nakit iz hobija. Sledećih dva meseca organizovale smo radionice i prenosile im kako da naprave naše modele – te radionice se još uvek održavaju svakog utorka u zajedničkim prostorijama jednog socijalnog naselja u Berlinu. Odziv je neverovatan i nas nosi energija kojom te žene, mnoge pod maramama, pristupaju izradi naših modela. Pored naših dnevnih hispano-srpskih nesporazuma, utorkom se smejemo turskim, kurdskim, arapskim i palestinskim šalama….
Kako plasirate proizvode?
K: Upravo smo lansirale online shop na adresi www.jewelandwool.com i naše modele sada je moguće kupiti u svim krajevima sveta. Pored toga razmišljamo u kojim radnjama bismo mogle da izložimo naše proizvode, mnogi još uvek žele da dotaknu model pre nego što ga kupe. Od 25.11 – 23.12 deo modela će biti izložen u pop-up radnji u Rykestr. 50, na Prenzlauer Bergu u Berlinu.
Da li će JEWEL & WOOL modeli moći da se kupe u Srbiji?
D: Za sada samo online! Vrlo smo otvorene za saradnju, što se tiče prodaje, ali i produkcije. Ja već dugo pokušavam da ustanovim šta se dogodilo sa celom Sirogojno produkcijom, ali nikako da otkrijem gde su skrivene te neverovatne štrikerke… Nailazim samo na preprodavce koji mi daju vrlo sumnjive informacije o poreklu svojih džempera (smeh!). Pre nekoliko dana, na povratku za Berlin iz Beograda, u avionu do Beča sedeo je i Božidar Đelić, pa sam iskoristila priliku da ga upitam za mogućnosti socijalno angažovanog biznisa u Srbiji. On nije bio jako otvoren za razgovor, ali je uspeo da mi uprkos brujanju turbina tri puta ponovi ime odgovorne osobe u Ministarstvu, uz klasičnu mačo opasku da “bar toliko moram zapamtiti”. Ja mu se ovom prilikom zahvaljujem, ime sam zapisala, jer trudnice teško pamte (smeh!) (Dana trenutno čeka svoje drugo dete, prim. aut.) i mislim da će to u svakom slučaju biti prva osoba kod koje ću se raspitati o mogućnostima proizvodnje u Srbiji.
