Svetovi dizajna i hrane se spajaju. Vodeći svetski dizajneri usmeravaju pažnju na kulturu hrane i sve njene aspekte: sastojke i njihovu pripremu, kulinarski proces, dizajn kuhinje i predmeta u njoj, serviranje i uživanje u hrani.
Vrhunski kuvari, proizvođači kuhinjske opreme, restorateri i supermarketi okreću se dizajnerima kako bi svoju ponudu učinili kulturno relevantnijom i komercijalnijom. U dizajnerskim krugovima, hrana je postala nova teritorija istraživanja. Od velikih dizajnerskih sajmova preko vodećih svetskih dizajnerskih škola, pojavljuju se radovi vezani za hranu, a organizacije koje obično okupljaju gastronomske profesionalce počinju da se bave i njenim dizajnom, kulturološkim aspektima, hranom kao doživljajem ili umetničkim performansom.
Na svetskoj sceni se pojavio i novi talas dizajnera i organizacija koje su se specijalizovale za pripremanje hrane, food happeninga ili tzv. food experiences. Tri najznačajnija predstavnika na ovom uzbudljivom, novom polju su italijanska grupa Arabeschi di Latte, Dutch designer Marije Vogelzang i Eat Drink Design, koje kombinuju izložbe dizajna sa tzv. “dining experience”-om.
Vogelzang je mlada holandska dizajnerka koja je već poznata po svojim kreacijama i pre 2 godine je otvorila restoran Proef (slika gore), tzv. “eating design” restoran u Amsterdamu koji predstavlja holistički dizajnerski doživljaj, a hrana koja se služi nije samo izuzetno dizajnirana, već i zadovljava sve najnovije zahteve probirljive publike, jer je organska, lokalna ili tačno određenog porekla.
Kako dizajneri integrišu hranu kao materijal u svoje radove, kuvari im uzvraćaju uvodeći dizajn u svoje kuhnje. Francuski chef Marc Brétillot specijalizovao se za “kulinarski dizajn” (slika gore) dok je finski chef Antto Melasniemi predstavio Hel Yes!, pop-up restoran gde se regionalna jela serviraju u bajkovitom okruženju koje su dizajnirali finski dizajneri i umetnici. Nedavno je ovaj koncept preseljen iz Helsinkija i u Stokholm, a u planu je otvaranje još nekoliko restorana u Skandinaviji.
Pogledajte:
helyes.fi/restaurant
marcbretillot.com/index_2.html
To ukršteno oplemenjivanje dizajna i hrane već je imalo uticaja na način na koji ljudi pripremaju hranu i uživaju u njoj, kako nove ideje bivaju apsorbovane od strane restorana i supermarketa. Kako ideje nastale u avangardnim dizajnerskim krugovima sve više postaju kulinarski mejnstrim, čini se da će se ovaj fenomen sve brže širiti.
Hrana kao materijal
Najočiglednija manifestacija dizajnerske fascinacije hranom je način na koji dizajneri posmatraju neke bazične sastojke. Kao drvo, metal ili plastika, i hrana je nešto što se može obrađivati u radionici i sa čim se može eksperimentisati.
“Ja sam industrijski dizajner i volim da radim i sa hranom. Posmatram je kao materijal.Ona svakako izaziva više emocija kod ljudi, kaže Marieke van der Bruggen, designer, Public Pie.
Pogledajte:
mariekevanderbruggen.com
www.publicpie.nl
Krajnji rezultat često nije jestiv. Od šaljivih projekata kao što su Cipele od hleba R&E Praspaliauskasa, koje su, bukvalno to; do poluozbiljnih eksperimenata u kojima se ispituju strukturalna svojstva materijala napravljenih od pirinča i krompira tako što se od njih prave stolice, do ozbiljnih naučnih istraživanja u kojima se koriste proizvodne tehnike kao što je 3D print (rapid prototyping) da bi se napravile nove, jestive forme.
Bread Shoes by R&E Praspaliauskas
Međutim, češći slučaj je da avangardne dizajnere zanima estetski i simbolički kvalitet hrane pa je proučavaju kroz kreiranje predmeta koji su inspirisani kulinarskim procesom. Jedan od najlepših primera je italijanska grupa Formafantasma koje je dizajnirala divnu seriju vaza, boca i činija napravljenih od pečenog brašna, spanaća, kafe.
"Lično, mene ne zanima preterano dizajnirana hrana na način na koji danas rade u restoranima visoke kuhinje, po jedna liniji sirćeta i nekoliko listića onda se to zove umetnost. Meni je mnogo zanimljiviji onaj rustični deo iskustva vezanog za hranu", kaže dizajnerka Kiki van Eijk.
Ovakav stav je i u skladu sa poslednjim trendovima u kulinarstvu – molekularna gastronomija je, čini se, na zalasku, što potvrđuje i zatvaranje restorana El Bulli i povratka nekim rustičnijim principima.
Pre dve godine, Alexandre Gauthier, kuvar sa Mišelinovim zvezdicama je rekao: "molekularna kuhinja možda jeste gotova i sada je možemo procenjivati nekim drugim očima. A bolji način je verovatno prirodniji i na taj način, radikalniji."
Jelo koje je kreirao Alexandre Gauthier. Ispod: jelo koje je kreirao René Redzepi iz restorana Noma.
Dok se nauka bavi hranom budućnosti, dizajneri su zainteresovaniji da hrana bude što manje obrađena. Philippe Starck ukazuje na to da danas postoje dva glavna trenda kada je u pitanju hrana: artificijelna, procesirana fast food hrana i sastojci koji dominiraju policama supermarketa; i povratak neprocesiranoj, organskoj, nemanipulisanoj slow hrani. Dizajnere uglavnom zanima ova poslednja kategorija."Kad je u pitanju organska hrana, što manje je dizajnirana, to bolje", kaže Starck.
Radije nego da se se bave samim sastojcima, dizajneri preispituju načine na koje se hrana priprema, kako se prezentira i kako se u njoj uživa. Dizajneri su fascinirani kuhinjom i mnogo se vremena troši na istraživanje novih kuhinjskih koncepata.
Kuhinja koja se menja
Kuhinja u našim domovima je mesto gde većina ljudi dolazi u dodir sa hranom i kao takva zauzima veliki deo pažnje dizajnera. Kuhinja se pomera iz pozadine kuće ka njenom centru, tako da to više nije samo prostorija koja se koristi za kuvanje i pripremu hrane, nego centralno mesto u kome se odvija svakodnevni život i oko koga se dešava veliki broj dnevnih aktivnosti. Kuhinja se spaja i sa ostalim prostorijama u kući – konkretno, sa trpezarijom i dnevnom sobom – i tako postaje glavno mesto društvenog života jedne porodice. Dok su u prošlosti kuhinje imale određeni tip nameštaja i tehničke opreme u današnje doba su štednjaci, radne ploče, stolovi, stolice delovi ukupne celine u koj se živi, pa kuhinja na taj način postaje superkuhinja.
