Izgradnjom savremenog kompleksa na mestu nekadašnje tekstilne fabrike Beko, koji je dizajnirala Zaha Hadid, biće nastavljen moderni razvoj Beograda koji je bio naglo prekinut osamdesetih godina prošlog veka. Nova multifunkcionalna građevina kod Kalemegdana će probuditi beogradski duh “moderne”, koji je bio karakterističan za glavni grad Srbije tridesetih, pedesetih i sedamdesetih godina.
Svaka od tih dekada je obeležena ključnim zgradama koje i danas predstavljaju ikone Beograda i regiona: čuvena Palata Albanije i Radio Beograd tridesetih godina, ceo Novi Beograd sa svojim draguljem – palatom SIV-a pedesetih godina, Sava centar i Sportski centar 25. maj sedamdesetih… Međutim, ovaj razvoj progresivnog duha je surovo prekinut krizom posle Titove smrti osamdesetih godina, kao i raspadom Jugoslavije praćenim ekonomskim sankcijama devedesetih godina.
Beograd je vodio tešku borbu u prvoj dekadi dvadeset prvog veka, pokušavajući da pronađe svoj izgubljeni put, da bi danas, u drugoj dekadi, zajedničkim naporima privatnih i javnih investitora konačno iskoristio momenat i izborio se za prve projekte koji su dostojni naslednici čuvene modernističke prošlosti, kao što su most na Adi, “Oblak” na Savskom pristaništu, novi projekat “Beko”, Centar za promociju nauke, hoteli Zira, Square Nine i Falkenštajner, projekat Muzeja nauke i tehnike, predlog novog urbanističkog rešenja Luke Beograd, naselje “West 57”… Sa novim konkursima svetskog ranga, projektima i izgrađenim okruženjem, u Beograd su se vratile vrhunske svetske arhitekte – Daniel Libeskind, Boris Podreka, Volfgang Čapeler, Isai Vainfeld, Sou Fudžimoto i poslednja, ali svakako ne najmanje bitna Zaha Hadid. Takođe je najavljen i angažman Santijaga Kalatrave u sklopu nove zgrade Beogradske filharmonije.
Bez obizira na različite poglede o angažovanju svetskih zvezda arhitekture, Beograd će postati prvi grad u regionu jugoistočne Evrope koji će moći da se pohvali građevinom trenutno verovatno najuspešnijeg svetskog arhitektonskog studija Zaha Hadid iz Londona. Jedinstveni multifunkcionalni kompleks na mestu nekadašnje fabrike Beko na obali Dunava će zajedno sa predloženim projektom „Oblak“ japanskog arhitekte Sou Fudžimota na Savskom pristaništu, označiti revitalizaciju cele starobeogradske strane Ušća, polukružnog poteza od Sportskog centra 25. maj do Beton hale, ključnog istorijskog mesta Beograda. O uspešno započetoj revitalizaciji ovog važnog područja svedoči pažnja Grada posvećena Beton hali i renoviranju sportskog centra na Dunavu, zajedno sa novim teniskim terenima Novaka Đokovića.
Novi “BEKO” u tom kontekstu zapravo pretenduje da postane novi urbani centar grada. Kompleks će se prostirati na 94.000 kvadratnih metara i činiće ga moderni stambeni objekti, galerije, poslovni deo, hotel sa 5 zvezdica, najsavremeniji kongresni centar koji nedostaje Beogradu da bi se ponovo pozicionirao na svetskom tržištu konferencija, prodavnice i robna kuća… Rezidencijalni deo će se sastojati od vrhunskih završnih materijala i sistema gradnje, a u okviru kompleksa će postojati ogroman podzemni parking, služba za održavanje i obezbeđenje. Projekat je koncipiran kao kompleks koji će nuditi čitav spektar najrazličitijih usluga korisnicima koji u njemu žive ili rade, gostima hotela i posetiocima.
Neposredna blizina dunavske obale, ušće dve velike reke, kao i pešačka povezanost sa savskim „Oblakom“ doprineće životnim uslovima nalik onima u marinama na moru kakvi do sada nisu postojali u Beogradu. Naime, ovaj trenutno napušteni deo centra grada će uskoro uneti sasvim novi život u istorijsku četvrt Dorćola. Dnevni posetioci, stanari i zakupci poslovnih prostora će iz savremenog kompleksa preko novog, planiranog mosta moći da prošetaju do susednog teniskog kluba Novaka Đokovića i svih ostalih rekreativnih sadržaja Sportskog centra 25. maj i zatim pešačkom i biciklističkom stazom nastave do restorana i kafića u Beton hali i području Savamale, usput uživajući u neponovljivom ugođaju Kalemegdana i ušća Save u Dunav.
Grčka kompanija Lamda development je kupila prostor na kome će biti izgrađen kompleks 2007. godine na javnoj aukciji za 55,8 miliona evra.
Zisimos Danilatos, direktor razvoja grčke kompanije Lamda development kaže da mesto na kome će uskoro početi gradnju predstavlja crnu tačku na mapi Beograda, iako je od strogog centra grada udaljeno svega 500 metara. "Trenutno nije u upotrebi i potpuno je nepristupačno. Namera nam je da u potpunosti revitalizujemo ovaj važan, ali zanemaren deo grada. Kompleks neće predstavljati samo novo mesto za život, već potpuno novi urbani centar pogodan za uživanje, posao, turizam, šoping, kulturu. Za nas je ova lokacija neprocenjiva i zato smo angažovali najbolje svetske arhitekte, kao što je studio Zaha Hadid Architechts, da specijalno za Beograd kreiraju nešto zaista izuzetno i jedinstveno… Kompleks je inspirisan fluidnom formom koja naglašava prirodnu lepotu lokacije, a istovremeno poštuje sve aspekte bogate istorije ovog mesta i kreiran je u skladu sa postojećim urbanističkim planom, prostorom i istorijskim okruženjem Kalemegdana. Cilj nam je da oplemenimo ovaj deo grada i damo mu novu namenu, ali istovremeno sačuvamo duh i kulturu Kalemegdana, unapredimo i poboljšamo šire područje oko tvrđave i ojačamo infrastrukturu ovog dela grada. Prilikom projektovanja smo vodili računa da pogled sa tvrđave ka Sportskom centru 25. maj bude slobodan i otvoren, dok će u prizemlju kompleksa biti otvoren javni prolaz namenjen pešacima kao što je jasno definisano prilikom planiranja, a samim tim će grad dobiti izlaz na obalu Dunava. U izgradnji će biti korišćeni najsavremeniji materijali i sistemi ’ekološke gradnje’ što poskupljuje i produžava proces konstrukcije, ali sa druge strane značajno smanjuje troškove za buduće korisnike kompleksa. Nastojaćemo da kroz savremen kompleks nastavimo taj čuveni beogradski duh “moderne”, kaže Zisimos Danilatost.
S obzirom na kompleksnost projekta, nove inovativne materijale i sisteme najnovijih tehnologija koji će biti korišćeni u gradnji, očekuje se da će ukupna investicija prevazići 200 miliona evra. U procesu od početka planiranja da realizacije projekta biće angažovano više od 2000 ljudi, dok će sam kompleks po završetku zapošljavati oko 1000 ljudi najrazličitijih profila, od vrhunskih domaćih stručnjaka za komunikacije, finansije, inženjering, medicinu, turizam i menadžment, do svih ostalih vidova uslužnih delatnosti.
Kompleks će sasvim sigurno uspostaviti nove, prvenstveno životne standarde na srpskom i regionalnom tržištu, ali i nove standarde kada je reč o arhitekturi i građevinarstvu. Imajući u vidu nekoliko rešenja svetskih arhitektonskih biroa, kompanija Lamda development je na kraju izabrala projekat studija Zaha Hadid. Zahvaljujući iskustvu u projektovanju savremenih objekata u blizini istorijskih građevina i pomeranju granica arhitekture i urbanog dizajna, projekti Zahe Hadid su postali prepoznatljivi širom sveta. Ideja vodilja specifičnog stila Zahe Hadid, parametricizma, je uvođenje fluidnih formi u arhitekturu, oblika kakvi postoje u prirodi, biljnom i životinjskom svetu. Zdanja koja potpisuje kuća Zaha Hadid raskidaju sa svim stereotpima građevinarstva: nema rigidnih formi, ravnih linija, simetrije, ponavljanja, klasične raspodele prostora po funkcionalnosti. Zgrade izgledaju različito iz svih uglova, oblici su obli i fluidni i prostor nije ispresecan, već teče – odaje se presipaju iz jedne u drugu bez prekida.
Otkrijte još o projektu Beko u galeriji:
