Direktor fotografije, snimatelj i predavač, Andreja Hamović, govori o ulozi direktora fotografije u kreiranju filma, timskom radu, ulozi šefa katedre za filmsku produkciju na SAE Institutu u Beogradu i odnosu sa studentima. Za njega je film timska igra, a inspiraciju za svoj rad nalazi u svakodnevnom životu i muzici.
Koja je osnovna funkcija direktora fotografije u pravljenju filma?
Direktor fotografije u okviru filmske ekipe, kao jedan od članova kreativnog tima, zadužen je za vizuelizaciju zamisli reditelja, tj predstavljanje rediteljske zamisli kroz sliku. To zvuči kao izuzetno zahtevna stvar, ali imajući u vidu da su reditelji filmova uglavnom vizuelno veoma potkovani, uloga direktora fotografije je zapravo da kroz sebi svojstvene postupke, koji se tiču snimateljske struke, pruži vizuelnu potporu rediteljskom izrazu, i odneguje atmosferu i senzibilitet kojoj reditelj teži. Na taj način, kroz saradnju sa svim ostalim sektorima, film dobija svoj izgled, tj oblik kakav će videti i gleadoci u bioskopima.
Koja je razlika između direktora fotografije i režisera?
Razlika između te dve uloge unutar filmske ekipe je ogromna, počevši od neposrednih obaveza i zaduženja na setu, do odgovornosti. Razlika je i u neposrednim saradnicima na setu, sa kojima se provodi najviše vremena, i čija je saradnja neophodna za uspešan rad. Autorstvo nad celokupnim projektom se svakako može pripisati reditelju, mada ni to danas nije uvek slučaj – u zavisnosti od nivoa i tipa produkcije, studio tj producent se može smatrati autorom dela; Kao i svi članovi autorskog tima, reditelj i direktor fotografije doprinose filmskoj priči, i načinu na koji će biti prenesena; u tom smislu je teško razgraničiti kada i gde prestaje doprinos jednog, a počinje doprinos drugog. Pojednostavljena predstava neposredne razlike se može svesti na to da reditelj svoje zamisli sprovodi kroz glumce, a director fotografije kroz izražajna sredstva kamere i svetla.
Možeš li da izdvojiš neke od najboljih direktora fotografije u svetskoj kinematografiji?
Na ovo pitanje konkretan odgovor ne postoji, u mom slučaju. Postoje snimatelji i njihova dela koja su uticala na mene, i utiču i dalje; postoje filmovi koji su predstavljali prekretnice u filmskom izrazu, kroz očigledan doprinos snimateljskog postupka. Za nama su dekade obeležene radom određenih autora filmske slike, kao i nova, sveža ostvarenja nastala na pozitivnom talasu digitalne ere. Snimatelje i njihov rad doživljavam izuzetno subjektivno, i delim ih po bliskosti izraza, po estetici, senzibilitetu, ali i postupku, u odnosu na ono što ja volim. U razgovoru sa svetski priznatim i cenjenim kolegom, zaključio sam da je veoma teško deklarisati omiljeni film u zadnjih 5 godina, a pogotovo na duže? Kao što je slučaj i sa rediteljima, radove određenih snimatelja željno isčekujem, i veoma retko se razočaram.
Koliko je značajno poznavanje principa fotografije za funkciju direktora fotografije?
Moje neposredno iskustvo mi govori da je veoma dobro razumeti fotografiju kao vizuelni izraz, ako misliš da se baviš snimateljskim poslom. Fotografija, sa svojim zakonitostima, te uči da analiziraš kadar, i da biraš momenat kada ćeš stisnuti okidač. Film je u tom smislu zahtevniji, sobzirom da je kadar uslovljen radnjom, i njenim trajanjem. Ali, odnos prema okviru slike je presudan, i tvoja znalažljivost i maštovitost unutar te dve dimenzije te čini dobrim fotografom, kao i snimateljem.
Da li je za dobru filmsku fotografiju bitnija dobra oprema ili talenat?
Snimateljska profesija je izuzetno uslovljena tehnologijom, i tehnološkim okruženjem. U slučaju fotografskog procesa, pri čemu mislim na snimanje na foto osetljivu emulziju na traci, u zavisnosti od savršenosti celokupnog sistema, praktično zavisi i kvalitet slike koji možeš postići. Istovremeno, fotografski, tj hemijski process kroz koji prolaziš ti ostavlja nemerljiv proctor za manipulaciju, i kreativnu nadogradnju, tako da neretko ‘’kvalitet’’ slike zapravo nije rezultat vrhunskog tehnološkog okruženja, već i maštovitosti i hrabrosti snimatelja. I u digitalnom okruženju se može postaviti slična jednačina, svakako će rad biti daleko udobniji u skupljem okruženju, mada su i skromnija rešenja uglavnom dovoljno dobra? Tehnologiju na stranu, jedina dobra filmska fotografija je ona koja dočarava tačno onu vrstu emocije koja je potrebna priči, i koja će učiniti da priču doživite u pravom intenzitetu. Tehnologija je alat, talenat se neguje, razumevanje i dobra interpretacija price je jedina bitna stvar.
Kako biste opisali svoj stil rada?
Mislim da se stil, ili način na koji pristupamo radu svakoga od nas menja. Izvesno je da postoje neke stvari, afiniteti koji se provlače kroz moj rad već godinama, ali mislim da ne mogu jasno da definišem svoj stil. Mislim da to dosta ima veze i sa tim kakav sam ja kao ličnost, pa uzimajući sve to u obzir, možda se stil mog rada može opisati kao tradicionalan.
Kakva je vaša idealna radna okolina?
Ono što često spominjem kada govorim o svom poslu, je da uglavnom radim sa prijateljima, tj ljudima sa kojima se družim i u privatnom životu. Na taj način praktikujem vanserijsku privilegiju, a to je da sam većinu vremena, u poslu ili ne, okružen sebi dragim ljudima? Moja idealna radna okolina je baš ova u kojoj sam.
Da li volite više timske ili individualne poslove?
Timski rad je situacija kada poverenje i razumevanje između ljudi igra veoma bitnu ulogu, ujedno i spaja ono najbolje u svima nama. Ume da bude izazovno, ali i veoma nagrađujuće. Film je timska igra.
Na koje projekte ste najviše ponosni do sada?
Nadovezaću se na prethodni odgovor, upravo imajući u vidu izazove i zadatke koje su filmski projekti stavljali ispred mene – najponosniji sam na svoj rad na dva dugometražna filma, u ulozi prvog asistenta direktora fotografije, tj kamera operatera. Rad na tim projektima je od mene tražio apsolutnu posvećenost i koncentraciju, ali mi je i pružio i vrhunsko zadovoljstvo, profesionalno, i emotivno.
Izuzetno se ponosim i svojim fotgrafskim radom, pogotovo u polju Instant fotografije, i činjenice da sam na Polaroidima zabeležio neke od magičnih momenata koje sam imao sreće da proživim.
Imate li savet za buduće generacije koje će se baviti fotografijom u filmu?
Savet je isti onaj koji dajem i sebi svakog dana, a to je da gledam, pažljivo, i da zapažam prizore oko sebe, pošto su oni izvor snimateljske inspiracije. To, i slušanje muzike.
Koliko je teško ili lako znanje preneti na studente?
To još ne mogu sa sigurnošću da kažem. Moje uživanje u radu sa studentima može biti potpuno subjektivan doživljaj stvari, u kome kroz tumačenje svog iskustva, ja prenosim bitne informacije mladim ljudima. Trudim se da komunikaciju sa studentima učinim ličnom, u smislu da me doživljavaju kao osobu kao što su i oni, nadajući se da će tako i ono što im govorim doživeti stvarnije. Mislim da ne treba štedeti energiju u tim stvarima, pošto te ti isti studenti mogu obradovati odličnim radom ili filmom, a od toga nema ničeg boljeg.
