Jako teško se na Alyssinim slikama može primetiti da nije reč o fotografiji, već o mukotrpnom, dugom i predanom (ručnom) radu slikarke. Valjda je to tako kod istinskih umetnika – verovatno i oni teško razlikuju život od umetnosti, te otud i neverovatni rezultati.
Kako kaže tridesetjednogodišnja Alyssa, devojka na većini slika je u stvari ona sama: "Puno puta sam koristila sopstvenu sliku kao uzor, jer tako ne moram da mislim o svesti i slici o sebi koju možda imaju različiti modeli. Međutim, nedavno sam počela da proučavam i lica porodice i prijatelja. Volim da radim sa osobama koje poznajem, koje su mi bliske i sa kojima imam izgrađen odnos".
Nažalost, ne poznajemo Alyssu, te joj ne možemo koliko sutra banuti na kafi i uzgred napomenemo kako nemamo baš ništa da stavimo na zid, da nam se ova nova umetnost uopšte ne sviđa, i da bismo rado pogledali kako to ona radi…
