Umetnost je čudo, oplemenjuje i zrači lepotom, čak i kad snima ono što više nije lepo.
Upravo to se može reći za fotografije holandskog fotografa Nika Feijena.
Snimao je prašnjave krevete, posuđe na kome je višedecenijska prljavština a izgleda kao da će upravo sada neko doći na večeru.
Nik je putovao Evropom i snimao napuštene kuće.
Ima onih koje su propale od vlage, starosti, kojima su zidovi uništeni, podovi propali. Ali ima i onih koje se još drže, stare lepotice u kojima su knjige na policama a stanari ko zna kuda otišli.
Možda bi se moglo reći da lepotu kuće zapravo čine ljudi. Na njegovim fotografijama su i oni prisutni, tu su njihove naočare, posteljina, saksije sa uvelim cvećem, slike po zidovima, zavese koje su pojeli moljci, sačuvane venčane haljine i fotografije. Sve to svedoči o bivšim stanarima koji su u tim kućama nekada živeli.
