Prvi pozvao drugog, treći upoznao prvog, četvrti se pojavio iznenada i eto grupe.
Šotić i Tulić iz Pančeva, Nastić i Vilson iz Los Anđelesa.
Kada smo se konačno okupili oko ideje da budemo remetilački faktor zahuktaloj dosadnoj hipsterskoj sceni koja vlada Srbijom, bacismo se na posmatranje sebe i okoline onako Belmondovski i nepolitički korektno.
Od poezije proze fotogafije i nazad.
Od Holivud Bulevara do hotela Tamiš i nazad.
Sva četvorica omađijani boksom, i to nas drži na okupu, pored ’’gađanja rečima’’.
Uredno pišu na blogu b92 pod nazivom Final Round Art.
Ekipa :
Ivan Tulić, 1983, Pančevo. U pesmama ubija ljude, što često čini I u pričama. Tu je na svom igralištu. U stvarnom životu retko priča o tome ali posle nekoliko piva ili vina ume da ubije sagovornika jednom temom ili, u većini slučajeva, jednom rečenicom. O sebi priča isključivo u trećem licu. Obitava na blogu sa ekipom Final Round Art -a, dok u solo varijanti ispunjava tefter koji mu je devojka poklonila 2008. godine. To cini jer se nada da ce ga objaviti pre smrti . Voli boks I fudbal. Niti zna da se bije niti zna da dribla.
Sava Šotić, rođen 18.12.1988. u Pančevu.
Pisanjem počeo da se bavi relativno kasno, kao srednjoškolac,
i od tada ljubav prema književnosti prevazilazi granice, razgranavši se u
nekoliko pravaca: od predanog iščitavanja književnih dela, ponajviše klasika,
do pisanja priča, pesama i romana.
Ima završena 2 rukopisa romana, ali smatra da može bolje, stoga ih nije objavio.
Nekoliko njegovih priča se našlo u književnom časopisu Kvartal,
kao i na online časopisu Prozaonline.com
Radovan Nastić Bensedin, 1975
Od Ritma Herca All Stars do posmatranja likova na Holivud Bulevaru.
Nije služio vojsku i ne ume da vozi auto, objavio ponešto od knjiga i
Opsednut plivanjem, boksom i Pin Up cicama.
Kolin Vilson, 1984
Miran i dobar dečko nesrećno zaljubljen u hajskul svithart,
Ni on nije odslužio vojsku i on je posetio ustanovu sa rešetkama,
Piše dok čeka da neko prolije pivo po podu
Striptiz kluba u kojem radi
Pa između dve kofe vode sumira život
Hemijskom olovkom.
Prilog poeta za dominomagazin :
soba 115
veći deo dana ležim na stomaku
a onda poludim
i spušim pola pakle cigareta
i smešim se stablima
koja kriju ptice i električne vodove
preko puta mog kreveta
leži čovek sa rezom preko celih grudi.
za vreme posete rekao je ženi
da ga mrzi da umre.
samo bi spavao i čitao novine
nakon pet minuta dobio je groznicu i povratio.
tiho sam se uklonio iz sobe
u pratnji upaljača i njegove dnevne štampe
dok su mu ubrizgavali injekcije u nadi da im neće umreti pred očima.
kada sam se vratio
ležao je priključen na ekg
posmatrao je pljusak tihim
staklenim očima
dok je jedna od najzgodnijih sestara na odeljenju
zapisivala vreme napada
a napolju gromovi parali nebo i bljestali
na njenom dugom
nebranjenom vratu.
Tulić
pauza šljake – pljuga, dve striptizete i prljave vode kofa
Mislim da me je prezrela
Jer sam
Završio na robiji a imala je
Velika očekivanja
Bio sam dobar učenik
Dobro dete generalno
Kao i njen muž
Koji se mlad vratio iz Iraka
od kolena na dole
ostalo mu ništa
Iz vojske poštom poslali
Medalju zahvalnosti
Da je zakači na bedra
Dok pije antidepresive i vrišti u snu
Htedoh da mu pomognem –
Da im pomognem,
ali
ne ume da prašta sestra
što ne znači da je ne volim
Možda je bolje
Da je pamtim kako je
Divno izgledala dok je išla na
Matursko veče
Dok je iz automobila njenih drugarica
Treštala muzika
Jefferson Airplane.
Kolin Vilson
bajka za decu
ovo nije pesma
ovo nije priča
ni bajka
ni mit.
ovo je život gde kutija kondoma
košta 250 dinara,
pa ti se više isplati da masturbiraš.
život u kojem ništa ne radiš
i nemaš nikakva primanja
ali ipak ne gladuješ i uvek
se nađe za flašu piva od 2l.
surova stvarnost
perverzni snovi
mrtva očekivanja
to je otrovna mikstura
čiji sastojak si ti
i ja
i mi
i svi.
u sumrak sviće
kad je jutro sumrak je
i ne možeš da spavaš
od surove alkoholisanosti zbog bajnog života.
e sad znaš kom pravcu ovo pripada
nije ni proza
ni poezija
ni bajka za decu
nego lep život
bajan, sjajan
surov.
Šotić
Waiting for the Sun
Nastić
