Marko Prokić

Predstavi se našim čitaocima?

Marko Prokić, ilustrator i art direktor, ili obrnuto.

Kako bi okarakterisao svoj stil u ilustracijama ?

Jel mogu da nacrtam? 🙂 Zaista teško ubaciti u jednu kategoriju. Na porfolio sajtovima su najčešče čekirana polja: line art i mixed media illustration.

Da li postoji srpska ilustracija,? ili je sve to sve skup nekih raznih uticaja?

Ne postoji tako nesto kao srpska ilustracija. Trenutno, na primer, za razliku od osamdesetih godina, ne postoji ni termin američka ilustracija. Još jedino Japanci gaje neki prepoznatljiv stil, koji ih prilično jasno razdvaja od ostatka sveta. Svi ostali su mondijalisti, što zapravo i nije loše.

Da li je danas u vremenu Interneta bitno odakle dolaziš?

Kao i u svim ostalim oblastima, Internet je i ovde potpuno promenio način funkcionisanja. Krug promocija-pronalaženje-angažovanje ilustratora se sada zatvara u potpunosti na webu. Tako da  ja iz Srbije imam jednaku šansu da budem angažovan za neki posao kao i kolega iz Amerike, Nemačke ili Mauricijusa.

Kako treba da izgleda nekomercijalna ilustracija i da li treba da bude angažovana?

Nema velike razlike. Ne znam ni da li postoji više nešto što spada u kategoriju nekomercijalne ilustracije. Ako nije rađena namenski za klijenta, onda je umetnički projekat. Koji se opet negde proda. Ili proda autora. Izuzimam društveno-odgovorne i humanitarne motive.

Da li bi izdvojio neke svetski poznate ilustratore?

Stvar je ličnog ukusa i afiniteta prema određenim stilovima ali definitivno Jon Klassen, Gary Baseman, Martin Haake, Jeremyville…

Da li si izlagao negde i kakvi su planovi na tom polju?

Plan… da konačno uspem da se nateram i završim sve što je odavno po glavi. Svakako ne pre 2012. Trenutno je par radova izloženo u jednoj maloj Njujorškoj galeriji, sa još 7 drugih autora.

Radiš kao art director u McCann Ericksonu, kako izgleda jedan radni dan art direktora u velikoj agenciji?

Potpuno drugačije nego radni dan ilustratora. Velika odgovornost i veliki stres. Ali i gomila dobrih ljudi okolo.

Mirko Ilić je na jednom BDW pre par godina rekao da bi grafički dizajneri trebalo da pauziraju godina dana od komercijanog posla da bi se vratili na "pravi put". Šta ti misliš o tome?

Nisam imao prilike za tih godinu dana, ali u potpunosti verujem.

Kako ti se čini evolucija street arta u pravcu kompleksnih ilustracija murala?

Mogu da kažem šta za mene to znači; da ulice postaju muzeji. A to je najbolja stvar koja je mogla da se dogodi. Da uzmem i izbrojim fotografije sa bilo kog putovanja, sada polovina ode na street art.

Tvoja poruka mladim kreativcima?

Ista kao i samom sebi. Dream big or go home.

bitsyu