Manja Radić je za kratko vreme postala poznata u Beogradu kao – Njama, autorka sada već kultnih bedževa. Scena iz beogradskih klubova "Jel to Njama bedž", je sada već karakteristična, a autorka za Domino Magazin govori gde mogu da se kupe, šta je inspiriše i zašto je odabrala baš ovaj totalno retro proizvod – bedževe.
Predstavi se našim čitaocima.
Manja Radić, ilustratorka iz Beograda.
Tvoji bedževi su u Beogradu postali autentično obeležje gradske ekipe. Kako se to dogodilo i da li je to ono što si htela da postigneš?
Sve je počelo mojom prvom samostalnom izložbom 2007. godine u SKC i željom da dragim gostima, posetiocima poklonim nešto kako bi je se sećali. Već posle te prve ture ja sam se navukla i napravila još jednu i delila ih prijateljima i raznim ljudima kao neku vrstu vizit karte. Onda mi je kolega sa fakulteta predložio da ih prodajem i tako je sve počelo. Zaista nisam mogla ni da pretpostavim da će postati popularni i da ću viđati ljude na ulici kako ih nose. Sjajan je osećaj kada vidiš da ljudi vole to što radiš.
Zasto baš bedževi?
Super mi je što su mali, što sam ograničena prostorom za izražavanje, moram da budem kratka i koncizna. Plus zgodni su za poklanjanje i kazivanje nekih emocija. Znam da su mnogi bedževi otišli za Norvešku, Švedsku, Južnu i Severnu Ameriku, i to je super što tako putuju i dolaze do raznih ljudi jer tako i moj rad stigne u neke daleke krajeve.
Kako se oni prave? Sve radiš sama ili postoji neka opasna mašina za to?
Beležim, crtam, razmišljam i stavljam na papir, pa u kompjuter. Kada sve sredim i složim šaljem ih kod jednog divnog čike koji ih izrađuje.
Odakle ti ideje?
Ideje dolaze odasvuda. Što iz spoljašnjeg sveta (muzika, ljudi, filmovi, vremenske prilike) što mojim ličnim stavovima, razmišljanjima, trenutnom okupacijom…
Šta još praviš?
Pravim čestitke koje se takođe prodaju na istim mestima gde i bedževi i krpene lutkice balerina. A uskoro će se pojaviti i još neke sitnice iz NJAMA priče. Takođe ilustrujem knjige za decu, radim ilustracije za časopise i još svašta nešto gde me angažuju.
Gde mogu da se kupe?
B92 SHOP, Makedonska 22,
DOMINO, Kralja Petra 4,
SUPERMARKET, Višnjićeva 10 i
COLABS, Svetogorska 37
Bedževi se prodaju na svim navedenim mestima, a čestitke na prva tri, dok su krpene lutke balerine za sada dostupne samo u Supermarketu.
Kako ti se čini pop-art-modno-umetnička scena u Srbiji? Da li ima dovoljno kreativnosti, a nedostaje para ili je nešto drugo u pitanju?
Uh, teško pitanje. Čini mi se da nemamo manjak kreativnih ljudi, već manjak možda ne čak ni novca, već manjak ljudi koji znaju da prepoznaju i da ulože u pravu stvar. Mada da budem iskrena, i tu se stvari menjaju, polako, ali se ipak menjaju. Odličan primer za to je Kulturni centar Grad i ono što Ljudmila Stratimirović radi preko njega.
Planovi?
Uvek dajem isti odgovor na ovo pitanje. Da i dalje radim posao koji volim u svom gradu, da živim od njega kako ne bih morala da idem odavde.
Tvoja poruka mladim kreativcima?
Ne osećam se merodavnom da dajem savete, nekako mi je to prevelika odgovornost. Ali, recimo da ako znaju šta žele da rade u životu da budu jako vredni i uporni i da moraju da veruju da će se to u nekom trenutku isplatiti. I da se zabavljaju, da uživaju u radu, tada nastaju najbolje stvari.
