Kako umetnici postaju poznati? Umetnici postaju poznati po svojim prijateljima a ne po originalnosti ili kreativnim dostignućima, sugeriše najnovija studija obavljena na artsy.net.
Profesor Paul Ingram i njegov kolega Mitali Banerjee na osnovu svojih istraživanja i bavljenja umetnošću i umetnicima zaključili su da je za uspešne umetnike stvaranje prijatelja možda važnije od stvaranja kvalitetne umetnosti.
Želeći da utvrde reputaciju pojedinih umetnika koristili su Google bazu tekstova na engleskom i francuskom beležeći broj pominjanja umetnika između 1910. i 1925. godine. Zapravo su beležili koliko su pojedini umetnici bili poznati izvan sopstvenih društvenih krugova.
Ova dvojica istraživača analizirala su onda i društvene krugove umetnika. Podaci su uključivali nacionalnost, pol, starost, škole koje su pohađali, mesta gde su boravili.
Pomoću računarskog algoritma ocenjivana je kreativnost umetnika i njihovih dela u odnosu na druge umetnike u vremenu u kome su živeli. Takođe su od četiri istoričara umetnosti dobili ocene umetničkih radova svakog umetnika ceneći, pre svega originalnost i inovativnost.
Rezultati su pokazali da su umetnici sa velikom i raznovrsnom mrežom kontakata bili poznati bez obzira na kreativnost i kvalitet njihove umetnosti.
Zapravo najvažnije za karijeru umetnika bilo je uspostavljanje mreže kontakata iz različitih zemalja.
To pokazuje, kaže se u ovoj analizi, da je uspešan umetnik bio kosmopolit i da je imao sposobnost da dođe do različitih tržišta ili razvije ideje inspirisane stranim kulturama.
Otkriveno je i to da su poznati umetnici bili stariji.
Zanimljiv je i zaključak – ako je umetnik imao visoke ocene kreativnosti to nije nužno značilo da je poznat.
Dakle, kontakti i samo kontakti. I malo ličnog marketinga... image: James Kavallines, New York World-Telegram and the Sun staff photographer, wikimedia
