Nemanja Maraš je rođen 1989. u Beogradu, gde je diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti, odsek primenjena grafika, atelje fotografija. Modnom fotografijom se bavi od kraja 2006. a dve godine kasnije počinje sa eksperimentalno-konceptualnim stvaralaštvom. Do sada je sarađivao sa mnogim modnim dizajnerima, muzičarima, glumcima, izdavačkim i modnim kućama, kao i sa humanitarnim i nevladivnim organizacijama. Od 2014. redovni je član ULUPUDS-a. Imao je osam samostalnih izložbi, učestvovao je na dva svetska bijenala studentske fotografije i na više grupnih izložbi. Profesor je na Institutu za umetničku igru i primenjeni umetnik.
Izložba u galeriji „Progres“ obogatila je kulturni život našeg grada, unela dah svežine prikazujući lepotu čovečijeg tela i neiscrpne energije. Da li ste zadovoljni, da li je ispunila očekivanja?
Dovoljna nagrada za bilo kog autora je da vidi svoje radove u galeriji, na velikom formatu… Još kad publika pozitivno odreaguje na njih i uhvati suštinu… Šta više tražiti.
Vaše polje rada je veoma široko. Šta vas najviše ispunjava?
Ceo život sam se trudio da to polje bude što stručnije i što uže, ali prosto život ima svoje planove. Tako se meni vremenom u okviru karije pojavio i video kao pravac kao i prosvetni rad i ako pre par godina ne bih nikad rekao da bi to bili moji izbori. Na sve to smo sada započeli i novi projekat Mogu Ja To Sam u obliku vloga i YouTube kanala. I ako je sve ovo nešto što mi je zabavno i inspirativno, zato ga i radim, najviše me ispunjavaju lični projekti poput Aprèsa, jer su sve odluke samo moja stvar, a pored toga svi moji lični radovi su konceptualnog karaktera te zahtevaju dozu pripreme, istraživanja i promišljanja.
Da li je fotografija najzad zauzela mesto koje joj pripada ili se zbog napretka tehnologije – profanisala?
Profanost je definitivno nesto neizbežno u fotografiji danas. Napredak tehnologije je omogućio široku dostupnost i dao svima mogućnost da veruju da su fotografi. Međutim mislim da tu, kod nas, nije problem u tehnologiji koliko u nekompetentnosti, neznanju i nezainteresovanosti onih koji odlučuju, koji odluke ne donose više na osnovu kvaliteta već na osnovu što niže ponude.
Da li je teško baviti se modnom, konceptualnom i uopšte fotografijom u Srbiji, da li je baš zbog naših (ne)prilika, materijalnih, kulturoloških, obrazovnih izazov?
Mislim da ovde danas sve predstavlja izazov. Nije lako izboriti se sa svim neprilikama, ali nije ni nemoguće. Mislim da je zapravo najveći izazov onaj koji sam već pomenuo, koji samim tim obuhvata sve navedeno u jednu lančanu reakciju.
Šta biste savetovali amaterima koji žele da prave kvalitetnije fotografije, gde i kako da uče?
Moj savet je da se posvete svojim idejama i da rade što više, da zanemare i opremu i sve ostalo i da samo stvaraju. Sve ostalo će prirodno doći na tom putu, a pored toga internet je sad prepun besplatnih tutorijala koji im mogu pomoći kako pri učenju osnovnih stvari, tako i u nekim naprednijim tehnikama.
Danas smo svi fografi, svi smo kupovali DSLR foto aparate, sada imamo dobre kamere na telefonima. Nedavno smo videli da i ugledni časopisi na naslovnim stranama objavljuju fotografije snimljene iPphone-ima. Da li će telefoni zameniti velike aparate? Koliko je vama važna oprema?
Telefoni su daleko otišli, ali ostaju dve stvari koje se “pišu sitnim slovima”, prvo uvek je bilo i uvek će za fotografiju biti najvažnije svetlo. Sa dovoljno svetla slika sa bilo kog uređaja može odlično da izgleda. Ti magazini i visoke produkcije koriste raznorazne dodatke koji se koriste na profesionalnim kamerama kako bi dodatno istakao kvalitet tih fotografija pa ljudi očekuju da u bilo kojim uslovima mogu da postignu iste rezultate. Sa druge strane senzori na telefonima su jako mali i kvalitet tih fotografija u detaljima još uvek ne može ni da priđe DSLR kvalitetu. Za instagram i slično, telefoni su odavno postali dovoljni.
Apsolutno je da je oprema važna, ali ne sme nikada da bude prepreka, uvek postoji način da se nešto uradi drugačije sa zadovoljavajućim rezultatima ukoliko adekvatna oprema nije dostupna.
Poruka mladim kreativcima koji se bave fotografijom?
Samo razmišljaj i radi!
