Koju god privrednu ili uslužnu delatnost da sagledamo, vrlo brzo vidimo da je čovek osnova svakog procesa i kao takav on je neposredno uključen u njihov dizajn, funkcionisanje, optimizovanje, održavanje i unapređenje. Svaki segment radnog procesa nalazi se pod nekom vrstom čovekovog uticaja. Uticaj ljudskog faktora u proizvodnom okruženju time se stavlja na prvo mesto u proizvodnom procesu. Čovek svojim radom direktno daje vrednost proizvodu, međutim ako ljudi koji učestvuju u procesu proizvodnje nisu organizovani, odnosno ako ne rade na standardan i optimizovan način, oni predstavljaju čist trošak. Zato je i cilj da sami radni procesi budu tako organizovani da svaki zaposleni tačno zna šta radi, uspostavljajući balans između opterećenja rada čoveka i doprinosa koji pruža kompaniji u kojoj radi.
“Često u našoj praksi kada kod klijenta prvi put snimamo neki proces, dobijemo rezultat koji pokazuje da ljudi svojim radom u toku radnog vremena, doprinose samo 20% vrednosti proizvodu koji proizvode, dok preostalo vreme predstavlja rasipanje. Pretvoreno u radne sate, to znači da su ljudi u proizvodnji, od 8 sati radnog vremena samo sat i po vremena direktno radili na tom proizvodu, a da su preostalo vreme trošili na nepotrebne aktivnosti kao posledicu loše organizovanih procesa. Kompanija iz koje dolazim, ovako zatečeno stanje rešava uz pomoć veoma efikasnih Lean i Kaizen alata, pa nakon implementacije tih alata dobijemo situaciju u kojoj se VA (Value Added) aktivnosti sa zatečenih 20 popnu na 60 i više procenata, a to je rezultat samo bolje organizacije posla.” – kaže Ivan Milanović iz kompanije Tecor Consulting.
Ako želimo profitabilnu i na tržištu konkurentnu kompaniju, potrebno je da savki proizvodni proces izanaliziramo do detalaj. Tek tada, kada budu uočena i eliminisana sva rasipanja, kada radno mesto bude koncipirano tako da zaposleni sa što manje rada bude što efikasniji, dobre prakse pretvaramo u standarde. Ti standardi, ako se valjano implementiraju u organizaciji, postaju radna navika zaposlenih. Naravno da ovde nije kraj, te radne navike treba konstantno, sitnim poboljšanjima gotovo svakodnevno optimizovati. Ovako uspostavljen način rada kompaniji direktno obezbeđuje profit, a kod zaposlenih veće zadovoljstvo na radu.
Lean koncept obuhvata sve zaposlene u jednoj kompaniji, bilo da je ta kompanija iz domena proizvodnje ili uslužnih delatnosti. Može se primeniti bukvalno svuda, od proizvodnje železničkih lokomotiva do banalnog košenja travnjaka u dvorištu.
Savremeni uslovi poslovanja, koje odlikuju izražena kompleksnost, nepredvidivost i neizvestost, pa na kraju i oštra konkurencija, i zasićenost tržišta proizvodima i uslugama, zahtevaju jedan potpuno drugačiji pristup u poslovanju, gde centralni faktor uspeha ne predstavljaju materijalna i finansijska aktiva, već neopipljivi i nematerijalni resursni. Odnosno prevedeno na područje Lean i Kaizen filozofije, kompanija mora, a sve da bi bila konkurentna na tržištu, smanjiti rasipanja u proizvodnji. Na taj način će cena proizvoda na tržištu ostati ista (neće se uvećavati), a cena izrade tog proizvoda biti značajno smanjena. Ta razlika je zapravo “suva” dobit za proizvođača i realan faktor uspeha kompanije. Jedan od najpoznatijih svetskih menadžera Jack Welch govorio je: “Sposobnost organizacije da uči i brzo prevede naučeno u akciju je vrhunska konkurentska prednost.”, a ovde je svakako primarnu ulogu dao upravo čoveku u toj konkurentnoj organizaciji.
Da bi se radne navike kod zaposlenih u jednoj kompaniji optimizovale, pre svega mora se stvoriti okruženje u kome se uvek dolazi do shvatanja kako ima mesta za poboljšanja postojećih procesa “uvek može bolje”. Nema kraja procesima smanjivanja potrebnog rada, vremena, prostora, troškova i grešaka u proizvodnji. Istovremeno nudeći kupcima proizvode koji su sve bliži njihovim stvarnim potrebama i željama. U savremenom svetu pojam optimizacije odnosno poboljšanja je široko rasprostranjen, a najbolji primer uspešne primene metoda optimizacije je Japan, država u kojoj su metode optimizacije jedna od glavnih odrednica i karakteristika poslovanja. Industrijski razvoj Japana doživeo je vrhunac, pa su te procese proizvodnje Japanci do te mere usavršili da ih danas svi kopiraju. Poboljšanja proizvodnih i poslovnih procesa se postižu raznim metodama, a LEAN i Kaizen su sigurno najuspešniji u savremenom poslovnom svetu.
5S – Lean alat za uređenje radnih mesta, koji mi iz konsultantske kuće Tecor često implementiramo kod klijenata jedan je od najefikasnijih metoda za optimizaciju radnih navika, odnosno radnog prostora. Ova metoda navodi zaposlene da svakodnevno i konstantno uređuju svoj radni prostor i time lako uoče eventualne defekte na mašinama (curenje ulja i sl.), bezbednost na radu dovedu na veoma visok nivo, a nepotrebne operacije i kretanja svedu na minimum. Samim tim zaposleni vrlo lako mogu uočiti mogućnost poboljšanja procesa rada u kome neposredno učestvuju, a jednom postavljen standard, kao što smo već napomenuli automatski postaje deo radne navike.
Kada sve rezimiramo vidimo da uticaj ljudskog faktora u proizvodnom okruženju ima presudnu ulogu u ostvarivanju profita kompanije, a optimizovane radne navike zaposlenih omogućavaju da se proizvod do kupca plasira na vreme i u potrebnom kvalitetu. Naravno da pažljivo odabrani standardi i procedure povećavaju i bezbednost na radu, a zaposleni svoje radno vreme provode u prijatnom okruženju motivisani za produktivan rad.Impozantna referentna lista naših klijenata govori da se sve više kompanija u Srbiji odlučuje da svoje poslovanje unapredi Lean i Kaizen filozofijom koju konsultantska kuća Tecor sa velikim uspehom već više od deset godina implementira naročito vodeći računa o uticaju ljudskog faktora u proizvodnom okruženju, stavljajući akcenat pre svega na značaj otpimizovanih radnih navika kod zaposlenih.
